Šta posle Karadžića

Lov na Tomislava Karadžića, jedinog predsednika fudbalskog saveza u Evropi rođenog pre Drugog svetskog rata, neodoljivo podseća na „demokratske akcije” koje se širom planete sprovode u ime pravde i lepše budućnosti. I ovde je, na prvi pogled, reč o vlastodršcu čije bi sklanjanje sa scene donelo preporod (srpskog fudbala), ali, kao i obično u takvim situacijama: opozicija ne nudi nikakav koncept već samo zna da „ovako više ne ide”!

Karadžić je od dolaska na čelo FSS, sredinom jula 2008, dva puta ubedljivo savladao one koji su tražili njegovu smenu. Oba puta su izbori bili demokratski i niko tada nije signalizirao da su te pobede izvojevane nečasno. Šta to govori? Da oni koji sada traže promene neće ništa suštinski izmeniti ukoliko ne sklone i sve one koji su glasali za Karadžića. Ali, čak i da se okrene sve naglavačke, ko garantuje da će, recimo, Crvena zvezda uspeti da se probije u Ligu Evrope, a reprezentacija na svetsko i evropsko prvenstvo.

Jasno je valjda svima da Karadžića nisu pobedili ni Zvezda, ni OFK Beograd, a još manje Miroslav Đukić i Radomir Antić, već je takva bila politička volja. Ironično, među najglasnijima su i oni koji su se pre njega spoticali na istim stvarima kao i on. Niko se, recimo, nije setio da ga napada kada je njegov najveći adut Mihajlović počeo da se ponaša kao horovođa a ne kao selektor (izbacio Adema Ljajića iz državnog tima zato što nije pevao himnu), što je u zemlji prožetoj kulturnim, verskim, jezičkim i drugim razlikama lako moglo da izazove požar. Mogla je država i tada da reaguje, kad već smatra da je fudbal više od igre.

Dakle, ako nešto bez razmišljanja može da se stavi na teret Karadžiću, to je bez sumnje to što nacionalni tim nezadrživo posrće i što su ispred njega na Fifinoj rang-listi i zemlje poput Albanije, Zelenortskih Ostrva i Malija. Sve ostalo je, za sada, u domenu rekla-kazala.

Pošto se svi u našoj zemlji dele na Zvezdine i Partizanove ljude, jasno je da je nemoguće izabrati predsednika FSS koji će biti po volji i jednima i drugima. I zato ne bi trebalo ponoviti istu grešku i nekoga direktno iz klupske fotelje (tada Partizanove) preseliti u kancelariju na Terazijama. Pa makar to bio i Dragan Džajić (danas predsednik Zvezde). Karadžić je zbog toga u startu bio „sumnjiv” i zato je stalno imao potrebu da dokazuje da mu je i Zvezda draga, pa joj je čak i pozajmljivao novac. Ako je tačno da je radio protiv nje, kako ona tvrdi, onda ona ostaje bez svog najjačeg alibija i s neprijatnom obavezom da odmah na terenu dokaže da je bolja od svih.