Let iznad znanja

Prosto je neverovatno koliko je strasti i pometnje izazvala rasprava o tome kako na srpskom jeziku treba izgovarati i pisati ime jedne arapske avio-kompanije! Itihad ili Etihad – pitanje je sad.

Najžustrije se, i neprimereno polemički, u razmenu mišljenja o ovom pitanju uključila studentkinja Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Jelena Dumić. U dva navrata je dovela u pitanje ispravnost stavova i stručno znanje profesora arapskog jezika sa svog fakulteta, a konkretno objašnjenja prof. dr Anđelke Mitrović i njeno zalaganje za usvajanje oblika Itihad.

Pri tome je ispoljila plahovitost objašnjivu mladošću i samouverenost svojstvenu nedovoljnoj obaveštenosti o svim relevantnim aspektima ovog pravopisnog pitanja, iako se, kako kaže, „detaljno raspitala o svim bitnim informacijama“ (raspitati se o informacijama na srpskom, jeziku koji J. D. studira, ne zvuči baš najelegantnije).

„Raspitivanjem o informacijama” ne može se, međutim, nadomestiti nepoznavanje arapskog jezika, a i to znanje bi valjda, uz poznavanje engleskog i uvažavanje jezičkih uzusa u vazdušnom saobraćaju, trebalo da se uzme u obzir u razgovoru o prenošenju arapskih reči u neki strani jezik, pa i srpski.

Jer, ittihâd je arapska reč i nju, kao apelativ, nijedan Arapin s normalnim jezičkim osećanjem ne može izgovoriti „etihad“. Kad ispod imena avio-kompanije napisanog arapskim pismom ne bi stajala i engleska verzija ETIHAD, svako bi ga na arapskom čitao jedino i isključivo „itihad“. Ta reč, inače, znači „jedinstvo“, „savez“ i slično.

Krunski argument J. D. da se ona „i na engleskom i na arapskom jeziku izgovara etihad“ jednostavno ne stoji. Ittihâd se, kao apelativ, reč opšteg značenja, budući da nije engleska, na engleskom uopšte ne izgovara, a na arapskom glasi isključivo „itihad“.

Problem koji se ograničeno i pogrešno obaveštenoj J. D. čini jednostavan i koji ona, uz pomoć „mejla“ iz emiratske avio-kompanije i mišljenja nekolikih dobronamernih diletanata, a fascinirana engleskim, kao „lingua franca“, lomi preko kolena, uz deljenje lekcija kolegama arabistima, što joj je, izgleda, i najvažnije, nije međutim nimalo jednostavan.

Još je čuveni ruski lingvista L. V. Ščerba tridesetih godina prošlog veka ukazao na to da postoje tri kategorije imena koje se u odnosu na transkripciju ponašaju različito: (1) apelativi, (2) geografska imena i (3) imena i prezimena ljudi, dok je znalac ove problematike Srđan Janković svojevremeno napisao da „pored geografskih naziva i imena ljudi postoji još jedno granično onomastičko područje u kome srećemo nazive različitog tipa – nazive novina, institucija, tvornica, radnih organizacija itd”.

Ime emiratske avio-kompanije pripada ovoj kategoriji. Ako se reč ittihâd leksikalizuje kao naziv kompanije i ne posmatra kao apelativ, a onda još i pođe od načina na koji je napisana latinicom i od pretežnog internacionalnog izgovaranja tog oblika, pogotovo u profesionalnom žargonu zaposlenih u avio-saobraćaju, onda se može prihvatiti i oblik Etihad, ali to više nema veze s normom prenošenja arapskih reči u srpski jezik na osnovu najbližeg fonetskog ekvivalenta arapskim glasovima.

To i jeste pitanje za naše kompetentne jezikoslovce i normativiste i ne mogu ga rešavati oni koji prebrzo uče da bi u ovo vreme ključni argumenti mogli biti svetska dominacija engleskog jezika i način na koji nešto, ni kriv ni dužan, izgovara Aleksandar Vučić. A stvar je urednika „Politike“ kome će sve otvoriti stranice najstarijeg dnevnog lista na Balkanu.