Apsurdistan

Agenti srpske spoljnoobaveštajne službe neće kao Džejms Bond uletati kroz prozore i krasti dokumenta sa stolova. To čvrsto obećava šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, pojašnjavajući šta znači obnavljanje Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID) Ministarstva spoljnih poslova.

Strane sile, dakle, sada mirnije spavaju. Pored tolikih nerešenih konflikata u svetu, samo su još falili srpski agenti koji im se veru po državnim zgradama ili muvaju sekretarice.

Famozni SID od osnivanja 1949. bio je jedan od najvažnijih Titovih obaveštajnih holdinga, posebno otkako se Jugoslavija popela na tron pokreta nesvrstanih. Tada je ozbiljna država, kao i sve ozbiljne zemlje, poput SAD ili Rusije, imala sasvim ozbiljnu spoljnoobaveštajnu službu.

Ne tvrdim da smo pre šest godine postali neozbiljna zemlja samo zato što je tada spoljnobaveštajna amputirana iz obaveštajnog sistema Srbije. Valjda smo bili tako dobri sa sva četiri stuba spoljnje politike da smo zaključili da je glupo da špijuniramo te stubove.

Ali, prilično je zabavno što istu službu ponovo implantiramo tamo gde je i bila. Dakle, spoljnopolitički stubovi ipak nešto kriju od nas, pa državno rukovodstvo sada želi da otkrije šta je to što ne smemo da znamo.

Odlazak, pa povratak SID-a, međutim, nije jedini apsurd u Apsurdistanu. Ili ste možda mislili na Srbiju? Ja nisam, mislio sam kako su pre nekoliko godina, na velika vrata promovisane i u svet slate ekonomske diplomate. Sada se ti eksperti više i ne pominju.

Kada smo već kod Službe, gle apsurda: Služba sve čuje, sve zna. Samo ne zna ko će im biti novi šef.

A kad smo već kod šefa, svi bi da se poistovete sa njim. Evo ga, na vidiku još jedan Vučić – selektor Siniša Mihajlović tvrdi da je sličan vicepremijeru. Trpimo kritike dok vršimo teške zahvate, žali se Siniša. Kakvi su to teški zadaci? To što nije zvao Adema Ljajića, jer mali Adem ne želi da peva himnu? Hajde, čik, neka Siniša proba da istera Vučića iz vlade, ako Aca ne otpeva „Bože pravde”.

Svi smo mi Vučić, čuje se titovska parola od njegovih dojučerašnjih ljutih protivnika, od Vesne Pešić i Miodraga Kostića do Gorana Vesića i Mlađana Dinkića. Najdalje je, ipak, otišao Vuk Drašković. Sklon literarnim metaforama, Vuk je kanonizovao Vučića, unapređujući ga u – apostola Pavla.

U šta li to elite, političke, finansijske, fudbalske, žele da pretvore Vučića, koji bi se, gle apsurda, do pre nekoliko godina – da čuje sadašnjeg sebe – verovatno odrekao samoga sebe? U Tita ili sveca? Valjda u ovog prvog. Jer, sveci nisu imali SID.