Maloletnički čopori

Neke životinje žive u čvrsto povezanim zajednicama zato što im takav život omogućuje bolje zadovoljenje potreba i veću šansu za preživljavanje. Kako život u zajednici zahteva neku vrstu njene uređenosti, česta je njena piramidalna organizacija. Na vrhu piramide je vođa čopora, koji ima najviši status, a ispod njega postoji nekoliko nivoa, sve do njenog dna, gde su najslabiji članovi zajednice. Vođa čopora je u najvećem broju slučajeva najjači i najsposobniji, a ostaje na svom mestu sve dok je u stanju da nasiljem odbrani svoj status.

Za razliku od životinja, ljudsko društvo je tokom svog razvoja prošlo put od vladavine jačega do vladavine prava. Tek nastankom moderne države, postalo je moguće da zajednica funkcioniše ne na osnovu toga ko je jači, već na osnovu toga ko je u pravu. Zakon mača i topuza su zamenili pravda, pravo i zakoni. Da bi to bilo ostvareno, država je morala da monopolizuje nasilje. Zato i danas država primenjuje nasilje prema onima koji se ne pridržavaju zakona, koji ugrožavaju prava drugih, koji se ne podređuju sudskim odlukama.

Tokom svog razvoja dete na neki način ponavlja razvoj zajednice jer se kreće od biološkog i divljeg ka socijalizovanom i civilizovanom. Roditelji i drugi odrasli uče decu da u drugoj deci vide sebe – ljude koji su isti kao i oni, koji takođe imaju osećanja, koje boli isto što bi i njih bolelo. Civilizovano društvo je zasnovano na prijateljskom odnosu prema nepoznatima, na tome da se u konfliktima jasno razlikuje protivnik od neprijatelja.

Izveštaji pokazuju da se nasilje maloletnika i dece vrši u grupama – čoporima. Mentalitet čopora je takav da oni izvan čopora nisu vredna ljudska bića, već su predmeti, plen, objekti prezira i mržnje. Mačete i sekire su najbolji izraz ovog plemenskog duha. Ugledaju se na neprestano međusobno ratovanje navijačkih plemena.

Zašto se mladi udružuju u čopore? Jedan razlog je da se zaštite od stvarnog ili pretpostavljenog nasilja. Drugi je da bi došli do plena i statusa. Dinamika čopora je da dele odgovornost i podstiču jedno drugo. Čopor im daje veliku moć jer tri-četiri dvanaestogodišnjaka mogu da savladaju odraslog čoveka. Pri tome znaju da ih do napunjene četrnaeste godine zakon čini praktično nedodirljivima.

Brutalno maloletničko nasilje jeste ozbiljan problem, a još veći je logika koja ga stvara. Rešenje je u promeni te logike i načina na koji doživljavaju sebe i druge. Kada shvate da će biti uhvaćeni i kažnjeni, da iza žrtve stoje oni koji je vole i koji žele da je osvete, shvatiće da im se promena isplati. Konačna promena se zbiva kada razviju saosećanje i empatiju sa drugima. Jedino tako njihova nasilnost neće rasti zajedno sa njima.