Otisak prsta pred ulaz u EU

Brisel – Evropska komisija želi svojim predlogom „pametnih granica“ da obezbedi da svakom ko ulazi u EU budu uzeti otisci prstiju, ali kritičari tvrde da je to suviše skupo, nesrazmerno i da rizikuje kršenje mnogih ličnih prava, piše „EU Obzerver“.

Komisija kaže da je sistem neophodan da bi se osavremenile granične kontrole, skratilo vreme čekanja i da bi se čuvarima granica pomoglo da bolje sprovode granična pravila EU tako što bi se prikupljeni lični detalji svake osobe van EU starije od 12 godina sortirali u bazu podataka.

Radi lakšeg identifikovanja predviđa se skeniranje svih 10 prstiju.

Paket uključuje sistem ulaska/izlaska (EES) i Program registrovanih putnika (RTP) koji bi bio rezervisan za privilegovanije, češće posetioce EU, poput biznismena ili naučnih istraživača.

Korisnici RTP trebalo bi da plate 20 evra za registraciju, daju otiske prstiju a tada, u teoriji, brzo prelaze granice EU koristeći poseban žeton koji važi godinu dana.

EES, kontroverzniji od dva sistema, predviđen je za sve ostale. On po automatizmu pretpostavlja da je neko ostao duže od važenja vize ali nema objašnjenje. Čak i osobe u komi ili one na lečenju nisu pošteđene.

Sistem ne utvrđuje gde je lociran neko sa prekoračenjem, ali direktor pogranične policije Litvanije kaže za „EU Obzerver“ da postoje načini da se prekršilac nađe. On kaže da policija u Litvaniji ima „posebne aranžmane“ sa hotelima kako bi se oni locirali, kao i da slične dogovore imaju i druge zemlje.

Kritičari ističu da neki ilegalni migranti tajno prelaze granice kako bi izbegle kontrolu i da svakako neće dobrovoljno pristati uzimanje otisaka. Takođe primećuju da je centralizovana premisa sistema loša jer unutar EU ne postoje jedinstvena pravila šta raditi sa onima koji su prekoračili važnost viza.

„Ukoliko nemamo zajedničku politiku onda je od male koristi imati zajedničku bazu podataka“, kaže Ska Keler, poslanica Evropskog parlamenta iz nemačkih Zelenih.

Kritičari ističu da su slični sistemi već na snazi i da je trošenje još milijardu evra na predloženi projekat „pametnih granica“ neopravdano u vreme ekonomske i socijalne krize.

U međuvremenu, jedna grupa članica već pokušava da službama kontrole obezbedi pristup sistemu koji bi trebalo da startuje 2015. ili 2016, zavisno od otpora skeptičnih evroparlamentaraca i grupa za građanska prava.

Policija je zainteresovana jer je EES projekat koji, posle prvih pet godina upotrebe, treba da prikuplja podatke 269 miliona ljudi svake godine.

Predlog Evropske komisije ne pominje pristup bezbednosnih snaga već umesto toga kaže da ideja može da se preispita dve godine posle operativnog starta.

Konzervativna poslanica Evropskog parlamenta, Nemica Renate Zomer, koja je zadužena za EES, podržava zahtev da se policiji od početka dopusti uvid u bazu podataka, a radna grupa Saveta takođe je pripremila sve pravne i tehničke argumente za projekat.

Ali, omogućavanje policiji da za svoje potrebe pretražuje osetljive baze podataka u prošlosti je izazivao mnoge kontroverze.

Alan Šater, irski ministar unutrašnjih poslova, kritikovao je u aprilu policiju što je neke policijske podatke koristila kao „neku vrstu društvene mreže koja je radoznala povodom nekih pripadnika (policijskih) snaga“.

Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova već poseduje banku podataka pod imenom „Oskar“ za koju se tvrdi da ima detalje o svim Romima koji su proterani iz zemlje, tvrde Francuska liga za ljudska prava i organizacija Žisti specijalizovana za prava imigranata.

Švedski mediji pišu da policija takođe raspolaže podacima o Romima koji žive u zemlji iako je prikupljanje podataka na osnovu etničke pripadnosti zabranjeno.

Peter Hastinks, supervizor Evropske zaštite podataka (EDPS), opisuje EES kao „skup, nedokazan i nametljiv“. On predlaže da se pre lansiranja novog prvo preispitaju postojeći sistemi poput informacionog sistema „viza” (VIS).

Taj sistem vlastima omogućava da imaju uvid u istoriju nečijih zahteva za vizom i da utvrde da li je podnosilac vize na granici ista ona osoba kojoj je izdata viza.

Komisija međutim tvrdi da VIS ne prati ulaske ili izlaske osoba koje dolaze, ili izlaze iz EU, za razliku od predloženog sistema „pametne granice“.

Iz EDPS uzvraćaju da će EES ugrožavati pravo na privatnost i porodični život, pravo na zaštitu podataka i da raspiruje ozbiljne sumnje oko toga zašto je taj sistem uopšte potreban.

Program iz Stokholma, koji je odredio pravne prioritete EU, konstatuje da bi novi sistem trebalo razviti isključivo ukoliko se utvrdi da postojeći sistemi nisu dovoljni. Evropska komisija o tom pitanju ima promenljive rezultate.

Sumnje oko sistema menadžmenta granica prvi put su se pojavile 2004. kada je ideja u celini odbačena jer nevine strance tretira kao osumnjičene za prekršaje koje nisu počinjeni. Ponovo je predstavljen 2008, kada su se sistemi EES i RTP prvi put pomenuli.

Pritisak nekih članica, pre svega Nemačke, Holandije i Britanije, pomogao je da se, uprkos ogromnoj ceni projekta, otpor utiša. U to vreme komisija je cenu kompletne operacije procenila na 135 miliona evra da bi ona u izveštaju objavljenom tri godine kasnije, 2011, bila uvećana deset puta.

„Odluka da se 1,35 milijardi evra dodeli razvoju projekta ’pametne granice’ ne bi trebalo da bude prihvaćena bez ozbiljnog razmatranja“, smatra rumunski poslanik sa levog centra Joan Enciju.

Ben Hejs iz londonske grupe za građanska prava Stejtvoč projekat opisuje kao „najskuplju vežbu prikupljanja statistike o migrantima u istoriji sveta“.

Članice EU već raspolažu sa nekih 25 različitih sistema kako bi se pomoglo hvatanju osumnjičenih za zločine, isterivanje nepoželjnih ili ilegalnih imigranata ili sprečavanja terorističkih akcija.

Količina prikupljenih i obrađenih podataka je impresivna. Evrodac, sistem koji upoređuje otiske prstiju azilanata, prikupio je u periodu 2004–2011. u proseku godišnje 1,7 miliona podataka. Evropski parlament je nedavno policiji odobrio pristup ovim podacima.

Spisak imena putnika (PNR), koji od vazduhoplovnih kompanija zahteva da podatke dostavljaju SAD i nekim drugim zemljama, prikupi oko 500.000 informacija.

Evropska komisija veruje da će projekat VIS, kada postane potpuno operativan, posle prve godine prikupiti 20 miliona podataka i 70–80 miliona posle pet godina.

Evropski najveći informacioni sistem javne bezbednosti, informacioni sistem „šengen” (SIS) prikuplja godišnje oko 900.000 podataka o osobama kojima treba uskratiti ulazak u EU. Druga generacija ovog sistema profunkcionisala je u aprilu.

Fransoa Krepo, specijalni izvestilac UN o ljudskim pravima migranata, kaže da je SIS nesposoban da odgovori na administrativne greške.

„Ukoliko vam je rečno da se vaše ime pojavilo na SIS-u, ne znate koja je to zemlja učinila, kako možete da se branite, kako možete da se izborite za svoja prava.“