Portret bez rama: Silvio Berluskoni

Navikao je da ga slušaju turisti kojima je svirao na brodovima što su krstarili Sredozemljem, da ga slušaju potčinjeni u njegovoj poslovnoj imperiji, voditelji televizije, treneri „Milana”, da ga oduševljeno slušaju politički sledbenici od kada je 1994. uzleteo u vrhove italijanske vlasti.

Silvija Berluskonija mora da je zaprepastio poklon koji je prošle nedelje dobio za 77. rođendan: više desetina senatora, poslanika i ministara Naroda slobode, njegove konzervativne stranke, otkazalo je poslušnost.

Spasite me zatvora ili ću sa sobom povući celu zemlju, bila je pretnja ne bi li sprečio da ga Senat protera iz parlamenta kao nekog ko je ove godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog poreske utaje. Nisu ga poslušali.

Kada je uvideo da vlada u kojoj je koalicioni partner sa levicom opstaje, Velikom komunikatoru namah je s lica nestao 24-karatni osmeh. Ništa od njegovog neronovskog uživanja. „Predao se”, piše italijanska štampa.

Bio je to kraj najnovije burleske koju je Il Cavaliere priredio pokušavajući da spase ličnu slavu. Njegova potentnost za osvajanjem je neutoljiva: novac, vlast, žene.

Pošto je, mnogima neobjašnjivo, ubedio Italijaneda će zemlja biti uspešna kao i njegova medijska imperija „Medijaset”, jedini je u posleratnoj istoriji uspeo da sastavi pun mandat. Premijer je bio tri puta.

Vešto se predstavljao kao žrtva „crvenih toga”, milanskih sudija koji su ga jurili zbog korupcije, izbegavanja poreza, na kraju i angažovanja maloletne prostitutke na nekoj od njegovih omiljenih „bunga-bunga” seansi u vili kraj Milana koju je sačuvao u razvodu sa Veronikom s kojom ima troje dece, i još dvoje iz prvog braka.

Kada su mu se previše približili, prvo je angažovao svoje dobošare na TV kanalima čiji je vlasnik, potom je većinu u parlamentu upotrebio da izglasa zakon skrojen tako da ga zaštiti.

Partneri u Evropi ostajali su bez reči. Ne samo zbog bogate kolekcije njegovih mačoističkih gafova u koje je ubacivao sve: od predsednica drugih država do rimskih policajki.

Dok ga ne štede zbog kozmetičke hirurgije, praznih obećanja i muškog šovinizma, on je pokazivao izuzetnu energiju i infektivan optimizam.

„Forca Italia!”, „Napred Italija!”, uzvikivao je pre nego što će se formirati Narod slobode. Ostavio je posle 2008. zemlju u ekonomskim i finansijskim ruševinama, ali je, dokazujući da je fenomen, opstao u politici.

Pre dve decenije ušao je u politiku kao milijarder da bi spasao kapital stečen poslovima s nekretninama i sumnjivim vezama s političarima u međuvremenu srušene Druge Republike. Sada brani i kapital i ono što naziva političkim ugledom.

Verujući da je „neuništiv”, pokušaće ponovo da se brani na način koji je savršeno izučio u lavirintima italijanske politike i biznisa: nekim novim haosom.

Ali, senatski komitet predložio je Senatu da Berlusko bude izbačen iz parlamenta. Vreme njegovog izlaska, ili proterivanja,s političke scene opasno se približilo.

Boško Jakšić