„Dobri prijatelji” idu na sud

„Srbija se nikada nije suočila sa prošlošću, zato je poražena na svim frontovima; vojnom, političkom i ekonomskom”. „Oslobađajuće presude Gotovini, Haradinaju i Oriću impliciraju jasne zaključke u pogledu krivice za ratove devedesetih godine”. „Svi mi znamo da je Srbija odgovorna za početak rata i agresiju na sve susedne zemlje”.

Čitalac možda već naslućuje čije su ovo izjave. Sve je to proteklih godina i meseci izrekla Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Sve su to karakteristični stavovi po kojima je gospođa Biserko odavno prepoznatljiva u našoj javnosti.

Zašto nam je sada ponovo važna Sonja Biserko? Zato što je iz Zagreba pre dva dana došla vest da Hrvatska jača svoj pravni tim za spor sa Srbijom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i da će gospođa Biserko biti jedna od prvih svedoka Zagreba kada jednom počne rasprava pred ovim sudom po tužbi Hrvatske (i kontratužbi Srbije) koje se međusobno optužuju za genocid u ratovima devedesetih na teritoriji Hrvatske.

Drugim rečima, Srbija i Hrvatska su sve dalje od vansudske nagodbe o kojoj se poslednjih godina puno pričalo, a poslednji put prilikom nedavne posete hrvatskog predsednika Ive Josipovića Beogradu. Kada se predsednik Srbije Tomislav Nikolić tom prilikom založio za povlačenje tužbi uz opasku da „dobri prijatelji ne idu na sud”, Josipović je uzvratio da će na sudu biti izrečeno mnogo toga što nije prijatno za čuti, ali će to ipak biti „istorijske istine”.

Istorijske istine? Zagreb na klupu za svedoke u Hagu poziva Sonju Biserko kako bi se utvrdile istorijske istine? Kakva ironija, da autorka izjava s početka teksta bude neko ko će da doprinese istini i pomirenju u regionu.

I srpski pravni tim, kako saznajemo, dobija pojačanje, iako se stiče utisak da su potezi Beograda pomalo iznuđeni, više kao nevoljna reakcija na vesti koje stižu sa one strane granice.

Upravo takav odnos „akcija-reakcija” obeležio je sve ove godine od kada je Zagreb podigao tužbu protiv Beograda. Srbija je dugo oklevala, punih deset godina, sa protivtužbom, a sve u nadi da do procesa u Hagu ipak neće doći. Zato je kontratužbu kojom Zagreb tereti za genocid nad srpskim stanovništvom podnela prvih dana 2010. godine, tačno dve godine pošto se međunarodni sud u Hagu oglasio nadležnim za ovaj spor.

Na korak od dogovora, ili se bar tako činilo, bili su i bivši predsednik Srbije Boris Tadić i još aktuelni hrvatski predsednik Ivo Josipović. Pogotovo posle Tadićevog izvinjenja u Vukovaru u novembru 2010. godine hrvatskim žrtvama sukoba iz ratova devedesetih. Ali ni takvi tonovi nisu rezultirali formalnom odlukom o povlačenju tužbe. Sada je pitanje dana kada će i formalno biti doneta odluka hrvatske vlade da se ne odustaje od spora. Politička odluka, očigledno je doneta.