Za Brazil spremni

Evropska unija prilično ravnodušno posmatra kako se u njenoj najmlađoj članici promoviše ustaštvo. Skandiranje 30.000 ljudi „Za dom spremni”, razbijanje ćiriličnih tabli, 650.000 potpisa u prilog referenduma o zabrani ćirilice nisu izazvali ozbiljnije prekore Brisela.

Fifaje Josipa Šimunića suspendovala na 10 zvaničnih utakmica zbog uzvikivanja ozloglašenog ustaškog pozdrava i on neće moći da igra za reprezentaciju Hrvatske na Svetskom prvenstvu sledeće godine u Brazilu. Za slične ispade drugi fudbaleri su mnogo oštrije kažnjavani. Igrača AEK-a Giorgosa Katidisa ove godine je Fudbalski savez Grčke zbog nacističkog pozdrava sankcionisao doživotnom zabranom nastupanja za sve nacionalne selekcije. Činjenica da je Šimunićevoustaštvo ispoljeno u dresu reprezentacije njegov „faul” čini samo težim. A šta je učinio Hrvatski nogometni savez? Zapanjenkaznom, podržava svog reprezentativca i najavljuje žalbu na odluku Fife.

Izgrednik u dresu je koliko-toliko kažnjen, ali nekoliko desetina hiljada navijača koji su sa entuzijazmom otpozdravili na njegov ustaški poziv nisu. Mada Šimunić neće, čak ni sa tribina, učestvovati na mečevima Hrvatske u Brazilu, nije isključeno da će skandiranja ustaškog pozdrava na Mundijalu ipak biti. U Brazilu ima dosta hrvatske emigracije (delom i potomaka onih koji su u ovu zemlju posle Drugog svetskog rata stizali „pacovskim kanalima”, kao i u Argentinu, Paragvaj i Venecuelu). Blizu je, skupiće se, i to već na prvom meču prvenstva, koji selekcija domaćina igra upravo sa reprezentacijom Hrvatske, što će verovatno gledati pola planete. A ako se za ustaško skandiranje ne kažnjava u Hrvatskoj, možda neće ni u Sao Paulu?

Promocija ustaštva u Hrvatskoj je zabranjena, ali kao da se toleriše. Hrvatske vlasti su Šimunića simbolično kaznile sa 3.300 evra jer je prekršio Zakon o sprečavanju nereda na sportskim manifestacijama i raspirivanja rasne mržnje. Nema sumnje da dobar deo hrvatske javnosti osuđuje Šimunićev postupak, ali su oni sa tribina glasniji. Zvanični Zagreb je veoma tih, a Beograd „još nije odlučio da uskoči u uzburkanu vodu u Hrvatskoj”, kako reče predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac, koji smatra da bi „jačom” reakcijom Beograda Srbi u Hrvatskoj bili još više ugroženi.

Kada su svojevremeno navijači mlade srpske reprezentacije u Kruševcu upućivali rasističke poruke engleskim fudbalerima, fudbalska organizacija je kažnjena, dok je domaća javnost oštro osudila primitivno, anticivilizacijsko ponašanje navijača. Osudu sa primesama gnušanja doživeli su i momci koji su na nekim utakmicama uzvikivali:„Nož, žica Srebrenica”,i ta osuda nije izricana zato što će nam zameriti neko iz regiona ili velikih centara demokratija, već iz nekog osećaja da bi grupe navijača mogle da osramote čitavo društvo. Zato je i Šimunovićev pozdrav u Srbiji doživljen ne samo kao pozdrav ustaškoj braći, nego i kao poruka srpskim komšijama. A možda i kao pozdrav hrvatskoj demokratiji.