Strategijanje

Pre neki dan „Politika” je objavila vest da je Holandija prošle godine ostvarila izvoz hrane vredan čak – 79 milijardi evra. U prvi mah ni potpisnik ovih redova nije verovao u taj podatak. Reč je o parama koje su dva i po puta veće nego naš bruto domaći proizvod. Ili, kako bi se narodski reklo, sve ono što Srbija stvori za godinu dana.

Iz Haga, tog poznatog srpskog grada, Tanjug prenese reči tamošnje ministarke poljoprivrede čije ime nije od presudnog značaja za ovu priču, da je Zemlja lala ne tako davne 2006. ostvarila izvoz od oko 54 milijarde evra. Tu smo, dakle.

Podatak nije pogrešan. Holandska ministarka reče, takođe, da je lanjski rezultat za oko pet odsto bolji nego 2012. i da ga valja održati. Tačnije – da je za oporavak holandske ekonomije veoma važno da se izvoz agrara „neguje” i idućih godina. Ne sumnjamo u to. Još kako će. Ko ne bi.

Zemlja, koja po površini nije mnogo veća od naše, sa oko četiri miliona hektara obradive zemlje, po čemu smo egal, ali sa svega 60 sunčanih dana, a mi bar četiri puta više, svrstala se po izvozu hrane na drugo mesto i to odmah iza ogromne Amerike.

Da ne dosadimo sa ministarkom, tek ona reče da 80 odsto poljoprivrednih proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše u Nemačku – 28,5 odsto (22,4 milijarde evra).

Šta to Holanđani prodaju Nemcima? Da se ne poveruje – meso, mlečne proizvode, jaja, cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao i svinjskog i živinskog mesa. Istovremeno, zabeležen je neznatan pad u izvozu putera i govedine.
 
Strašno. Holandija pa izvozi papričice. Verovatno ljute. Možda su ljuće od naših i mi zbog toga tamo nemamo prolaza ili su, ko zna, nismo ih probali, slađe, pa su naše odmah diskvalifikovane. Ko zna, može biti, da ih i mi uvozimo.

Srbija je lane postigla odličan izvozni rezultat. Iz našeg ugla. Naravno. U svet smo otpremili hrane za 2,1 milijardu evra. Uglavnom pšenicu, smrznutu malinu, šećer i kukuruz.

Ko bi se setio papričica, paradajza ili krastavaca. Svežih malina? Ni slučajno. Lakše ih je izvoziti u santama leda po višestruko nižim cenama.

I to je jedan deo priče. Drugi je u našoj avliji. Ovih dana ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predstavlja javnosti pojedine detalje tek urađenog Nacrta strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije 2014–2024. u koji je, kako se ističe, uključena sva naša pamet, ali i paorsko iskustvo. Divno.

Takvih i sličnih dokumenata imala je Srbija i u ne tako davnoj prošlosti, ali, nažalost, nije mnogo postigla. Možda je zato bilo bolje da smo izučili iskustvo Holandije i uzeli ga kao strategiju koju valja slediti, jer od našeg strategijanja nema mnogo vajde.