Melenci imali šest akademika

Melenci – Banatsko selo u kome se nalazi poznata banja Rusanda dalo je niz učenih ljudi. Iz Melenaca vuče poreklo i šest akademika. Visoka akademska znanja sticali su u svetu, ali nisu zaboravljali svoj zavičaj. Po tragovima koji na njih podsećaju, izgleda da su u rodnom kraju zaboravljeni. Ipak, od zaborava ih čuva njihovo delo.

U Melencima, opkoljenim plodnim njivama rođen je Tihomir Vrebalov (1924–2007), genetičar i jedan od najpoznatijih srpskih agronoma. Ovde je stasao i Čedomir Popov (1936–2012), ugledni istoričar i dugogodišnji predsednik Matice srpske. U srpsku elitu ljudi ovdašnjeg porekla svrstavali su se i dok su postojale preteče današnje Srpske akademije nauka – Društvo srpske slovesnosti, odnosno Srpsko učeno društvo. Među njima je bio i baron Pavle Bibić (1790–1869), pisac, pesnik i izdavač časopisa.

Iz Melenaca je bio i lekar Miloš Tanazević, čiji je sin Branko (1876–1945) jedan od najpoznatijih srpskih arhitekata secesije i vizantijskog stila. Brankova majka bila je iz porodice Dositeja Obradovića. Melenačko poreklo ima i Filaret Granić (1883–1948) kome je, dok se nije zamonašio, svetovno ime bilo Branko. Studirao je u Beču i Minhenu kod poznatog vizantologa Karla Krumbahera, gde je i doktorirao. Kao ugledni vizantolog radio je na Bogoslovskom i Filolškom fakultetu u Beogradu. Za redovnog člana Srpske akademije izabran je 1940. godine.

Jedan od najpoznatijih Banaćana 19. veka bio je Melenčanin Lazar Zuban (1795–1850), mada za njegovu nezamenjivu ulogu u stvaranju moderne srpske države u njegovom rodnom kraju zna malo ljudi. Jedan od njih, zrenjaninski hroničar Dejan Bošnjak, i sam rođen u Melencima, kaže da je Zuban dao veliki doprinos u stvaranju Sretenjskog ustava.

– Ogledao se na mnogim poljima u tek stasaloj državi za vreme Miloša Obrenovića. Kada je Miloš uspeo da konsoliduje svoju vlast i veštim diplomatskim postupcima osigura mir, veliki broj prečanskih Srba, školovanih ljudi i zanatlija, odlazi u Srbiju da joj pomogne u razvoju. I Lazar Zuban, kao prebeg iz Zemuna, dospeo je do Šapca, gde je jedno vreme bio sekretar šabačkog vladike Gerasima Georgijevića. A onda postaje pisar kod Miloševog brata Jevrema Obrenovića – prepričava Bošnjak. – Jevrem je Zubana preporučio bratu Milošu za pisara. Kasnije će se Melenčanin angažovati na pisanju i donošenju prvog srpskog ustava. Kao član komisije u kojoj je bio i Vuk Karadžić, on je ovaj poznati dokument stilski uobličio, a pre toga stekao je iskustvo prevodeći Napoleonov ustav sa francuskog.

Banaćanin je brzo napredovao u službi i godinama obavljao odgovorne dužnosti – od sekretara Narodnog suda i Popečiteljstva (ministarstva) pravosuđa, do kancelarije Sovjeta (Vlade), Velikog i Apelacionog suda, a 1837. uspeo je da smiri veliku vojničku pobunu u Kragujevcu.

Revolucionarni pokret 1848. zatekao ga je u Beogradu. Zajedno sa Stevanom Petrovićem Knićaninom prešao je u Banat, naveliko se angažovao oko ustanka i kao narodni pukovnik imao uspeha na bojnom polju. Na poziv patrijarha Rajačića i Knićanina, marta 1850. našao se u našoj misiji u diplomatskim pregovorima s Austrijom. Na putu iz Beča za Beograd zadržao se 27. juna iste godine u Osijeku, gde je umro.

U beogradskoj Savamali Zuban je imao kuću koju je zvao Odžaklija. Tu se okupljala intelektualna elita, pevalo se, pričalo o umetnosti i politici.

– U Odžakliji je osnovana i prva politička partija u Srba – Ustavobranitelji – tvrdi Dejan Bošnjak i kao poznavalac Zubanovog života i dela kaže da je ovaj neumorno pisao i prevodio dela poznatih evropskih pisaca. U Carigradu je izdao srpsko-tursko-francusku gramatiku. Zbog svojih značajnih radova postao je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske akademije nauka.

O Zubanu dovoljno svedoči i podatak da je bio vlasnik prve polise osiguranja u Srbiji. Osigurao je svoju kuću, koja je izgorela u požaru 1839. godine, a od Tršćanskog osiguravajućeg društva uspeo je da naplati odštetu od 175 talira.