Vest za prvu

Čitalac je pre dva dana na naslovnoj strani „Politike” pročitao vest za koju bi se, da je prelistavao najuglednije svetske novine, dobro pomučio da je pronađe. Reč je o telefonskom razgovoru šefice diplomatije EU Ketrin Ešton i estonskog ministra spoljnih poslova Urmasa Paeta i sumnji da su snajperiste koji su pucali na demonstrante u Kijevu angažovali opozicionari koji su u međuvremenu preuzeli vlast u Ukrajini.

Izuzimajući „Al Džaziru”, planetarno značajne novine i televizije ovu informaciju su skrajnule. Verovatno zbog načina na koji je vest „procurela”. „Neko” je snimak razgovora postavio na „Jutjub”.

Ne treba, naravno, mnogo pameti da se dosetimo ko je prisluškivao poziv. Ali ako je informacija tačna – a u ovom slučaju akteri nisu ni pokušali da ospore autentičnost snimka – mediji nisu dužni preterano da brinu o motivima onih koji su je plasirali. „Politika” je javila za obrt na Majdanu jer je estonski ministar odmah potvrdio autentičnost snimka i zato što je to novost značajna za javnost, svejedno da li iza nje stoji Mosad, KGB, FSB ili CIA. 

Da je vest od prvorazrednog značaja, potvrdilo se juče kada je Eštonova i formalno zatražila istragu EU o dešavanjima u Kijevu. Ali znate li šta je tu bitno? Istragu je naložila ne onog momenta kada je od Paeta saznala za neprijatnu vest (razgovor je vođen barem sedam dana pre nego što je dospeo u javnost), već tek pošto je snimak o tome „procureo” na internet, a zatim i u vodeće medije.

I još nešto. Jeste li primetili da je „Njujork tajms” javio kako se Angela Merkel pridružila Baraku Obami u osudi Putina rečima da ruski predsednik živi „u svom svetu”? Informaciju je Bela kuća doturila prestižnom dnevniku, po svoj prilici kako bi se videlo da Vašington uživa podršku Nemačke u sporu sa Kremljom. A da je Merkelova želela da Putina javno nazove čudakom koji živi u paralelnom svetu, verovatno bi to prvo kazala nemačkim novinarima, odnosno nemačkim građanima.

Stav Amerikanaca prema Rusiji i Ukrajini svakako ne zavisi od informacija s terena: šta god pokaže istraga o snajperistima, simpatije Vašingtona i američkog naroda verovatno će ostati uz Majdan i protivnike Janukoviča. Ali za srpsku javnost, koja je osetila šta znači kada mediji krivicu za ratna stradanja svaljuju samo na jednu stranu, koja zna za Račak i Markale, koja je navikla na to da velike sile koje joj odlučuju o sudbini ignorišu jedne činjenice, a pridaju značaj drugima, za tu javnost – to je vest koja se ne traži na dnu petnaeste strane.