Kad pošten postane neupotrebljiv

Šta biste pomislili kad bi za nekoga čoveka rekli da je „pošten, ali neupotrebljiv” Ili da je neko „nesporan, jer je sarađivao bez pogovora” Ili da „zaslužuje pažnju i šansu jer je godinama odbacivao sve prijave prema lokalnim funkcionerima”.

Možda biste pomislili da se radi o tračarenju komšija u lokalnom bircuzu? Ili bi vam pali na pamet likovi iz neke komedije Branislava Nušića? Ali, ni u kom slučaju ne biste mogli da poverujete da bi šampioni evropske i demokratske politike, predvođeni Borisom Tadićem, birali sudije ili tužioce po instrukcijama lokalnih lidera DS-a kojima su „pošteni” automatski postajali „neupotrebljivi“. Dokument koji je u subotu objavila „Politika” pokazuje da je reforma pravosuđa bila  groteksnija od Nušića.

Ruku na srce, mnogi su i tada tvrdili da ta reforma, čiji je nosilac bila Snežana Malović, bivša ministarka pravde, koja je u međuvremenu napustila DS i zauzela deveto mesto na listi nove Tadićeve stranke, nije ništa drugo do velika lakrdija, ali nisu imali opipljive dokaze kojima bi to potkrepili.

Da nije bilo Društva sudija Srbije, koje je otkrilo dokument kako su birane sudije iz opštine Vlasotince,  verovatno bi sve ostalo na nivou načelnih priča o izboru podobnih ili teško dokazivih priča o spiskovima koje su sastavljali već čuveni Boško Ristić ili Dušan Petrović. Ali taj dokument koji su potpisali predsednik opštine Srđan Šušulić i predsednik Opštinskog odbora DS-a dr Slavoljub Mitov vrlo slikovito pokazuje kako se na terenu reformisalo pravosuđe Srbije.

Karakteristike koje su vlasotinački bogovi pravde dodeljivali kandidatima deluju zabavno, ali posmatrači tragikomične reforme pravosuđa mogli bi da postave sasvim logično pitanje – ako su u Vlasotincu na taj način birane sudije i tužioci, kako li su tek pravljeni spiskovi za delioce pravde u većim gradovima, u uticajnim sudovima s daleko osetljivijim predmetima. Pustite mašti na volju i zamislite kako su lokalni politički moćnici citirali komšije, rodbinu i (ne)prijatelje dok su procenjivali kandidate za najvažnije sudove u Srbiji.. Koliko li je tu bilo hendikepiranih, jer su bili pošteni i nepreduzimljivi, pa valjda se razume, samim tim i neupotrebljivi.

Dokument iz Vlasotinca na prvi pogled deluje kao politička burleska, ali negde iza tog papira se nalazi glavni test za sadašnju i sve buduće vlade u Srbiji.  Uzalud su i investicije iz inostranstva, uzalud je i političko približavanje Evropskoj uniji, uzalud je i promena društvenog sistema vrednosti, sve dok nema pravne sigurnosti za sve građane. Jer u zemlji u kojoj su sudije tako tragikomično izabrane, na osnovu kvaliteta koja kao da satirično opisivao Branislav Nušić, suđenja mogu izgledati samo kao kod Petra Kočića.