Šumadinac, a Afrikanac

Ko se još seća tamnoputog pevača Djunga Čokvea, poznatijeg kao Stiv Hanington? Ovaj beogradski Afrikanac u Srbiji nije postao popularan zbog pesama na koje su svi odreda „padali”, a bogami ni zato što je tih osamdesetih godina minulog veka studirao medicinu u glavnom gradu. Jer, takvih je bilo i-haj! Proslavila ga je čuvena replika u televizijskoj reklami: „Mače, idem kod ’Kluza’”.

Svako ko pamti legendarni snimak i mladića iz Kenije s nadimkom Steva Šumadinac, veoma dobro zna da je Beograd tada bio kosmopolitski grad. U „šezdeset petici” sve je vrvelo od crnaca koji su živeli u studentskom domu na Zvezdari. Ulicama nisu nedostajale različite „boje”, drugačije kulture.

Svi su znali gde su Kenija, Alžir, Zambija, Senegal ili Angola. I niko nije pomišljao da osobama drugačije boje kože uputi mrki pogled, ne daj bože neumestan komentar. Zlatno doba Jugoslavije, njena politika nesvrstanih, prijateljstvo sa afričkim narodima, jednakost svih naroda i rasa... Sve to sistemski je ugrađivano u temelje našeg obrazovanja, ali i kućnog vaspitanja.

Danas, nekoliko decenija kasnije, u svakodnevni govor uvukli su se izrazi poput čamuga, crnčuga, niger, iako je u kraju sve manje crnaca. Dobar trenutak za dežurne cinike koji naglas poručuju: „Nema crnaca, pa nema ni rasizma”.

To baš i nije tako, jer izolovanost naše države ostavila je trajne posledice po društvo, što je između ostalog razlog narastajućih rasnih predrasuda. U našem „belom” gradu svi oni drugačiji nekako su postali „laka meta” za ispoljavanje agresije i akumuliranog kolektivnog nezadovoljstva. Pa, ako u komšiluku nema Afrikanaca, za one zadojene mržnjom tu su – Romi.

U novijoj istoriji ostaće tako zauvek upisani protesti pojedinih građana zbog doseljavanja Roma i višednevni incidenti u beogradskim naseljima Zemun Polje i Resnik, gde je tamošnje stanovništvo organizovalo napade na „kontejnerska naselja”.

Tu su i ksenofobične izjave i napadi čelnika opštine Obrenovac koji su se protivili doseljavanju azilanata iz centra kod Banje Koviljače. U Srbiji postoje čak i oni koji se zalažu za to da romska deca u pojedinim gradovima i opštinama budu fizički izdvojena u posebna odeljenja i zgrade!

Strahotama nikad kraja, reklo bi se. Posebno zbog toga što se svi takvi slučajevi i dalje ne kažnjavaju na odgovarajući način, često ne nailaze ni na osudu javnosti. Država nas ipak uverava da nije zaboravila na diskriminisane.

Posle usvajanja Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, za april je najavljena i overa akcionog plana kojim će se dodatno zaštititi devet najosetljivijih društvenih grupa, među kojima su i osobe drugačije boje kože. Možda tako Srbija ponovo dobije omiljenog i svima znanog Stevu Šumadinca.