Gubitnici i dobitnici

Američki predsednik Barak Obama odlučio je da SAD moraju i nadalje da ostanu neprikosnoveni svetski lider. Obraćajući se pre neki dan pitomcima „Vest pointa”, jedne od najuglednijih vojnih akademija u svetu, Obama je negirao navode kritičara da je vojna sila SAD u opadanju nakon napuštanja Iraka i povlačenja iz Avganistana, istakavši da nije svaka vojna pretnja razlog za vojnu intervenciju SAD.

„Povlačenje bez gubitka uticaja” definisao je ovom prilikom Obama svoju novu vojnu doktrinu. „Potrebno je naći zlatnu sredinu između izolacionizma i intervencionizma i okončati sa politikom: „udri i okončaj problem”.„SAD moraju i u sledećoj deceniji da ostanu država „koju je nemoguće ignorisati. Ali liderska uloga SAD neće se oslanjati na vojnu silu ili jednostrana dejstva, nego na diplomatiju i saradnju”, zaključio je predsednik.

„Od Drugog svetskog rata neke od naših najskupljih grešaka proizašle su ne iz naše uzdržanosti, nego zbog naše žurbe da uđemo u vojne avanture ne misleći o posledicama”, prenele su agencije Obamina razmišljanja.

Lepo rečeno momcima koji praktično još nisu ni okusili miris baruta, ali Obamini kritičari ističu da je predsednik ovom prilikom više pokazao slabost i bespomoćnost nego sistematski razrađenu politiku. I što je važnije, nije uspeo da umanji sumnje, u zemlji i među saveznicima, posebno onim u Evropi i na Dalekom istoku, u opstanak američkog uticaja u svetu. I kako onda shvatiti odluku da vojska SAD ostane u Avganistanu i tokom 2015. nastavljajući tako rat koji traje od 11. septembra 2001. i terorističkog napada na Njujork, a koji nikada nije ni mogao biti dobijen.

Prema zvaničnim podacima, u Avganistanu je u jednom trenutku bilo oko 100.000 američkih vojnika. Danas ih je mnogo manje. Vredi pomenuti da je u međuvremenu u okršajima sa talibanima poginulo 2.300 marinaca. Preskupa cena za nešto što će se na kraju završiti povratkom u domovinu ostatka moćne armije. Pognute glave i bez pompe.

Ovo, naravno, ne znači i okončanje bitke protiv terorizma, ali kod američkih saveznika na svim svetskim meridijanima ostavlja gorak utisak da vojni oslonac na koji su do sada mogli da računaju nije više tako stamen.

Najveća opasnost danas ne preti sa strane drugih država, bez obzira na njihovu veličinu ili vojnu moć, već od najrazličitijih terorističkih grupacija. A borba protiv njih ne zahteva angažovanje armije u sadašnjem vidu, već neprekidan rad tajnih službi i izvođenje specijalnih operacija uz tesnu saradnju s drugim državama i upotrebu najsavremenijih tehnoloških sredstava, podsećaju pojedini američki analitičari.

I dok Obama na sve načine pokušava da povrati poljuljani optimizam među sunarodnicima, na drugom delu planete, u glavnom gradu Kazahstana, Suhumiju, predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana potpisali su sporazum o stvaranju Evroazijske unije (EAES) koji predviđa tesnu ekonomsku saradnju pomenutih država na zajedničku dobrobit. Stvoren je ekonomski prostor u kojem su, pored Belorusije i prva (Rusija) i peta (Kazahstan) po veličini države sveta.

Ovaj događaj obodrio je žitelje zemalja potpisnica pošto će im omogućiti jednostavniji, jevtiniji i brži protok roba, znanja, kulture, tehnologije... Pa i ljudi koji nastoje da potraže uhlebljenje van svojih otadžbina, a sumnjaju da bi to mogli da postignu negde drugo u Evropi.

Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisivanje sporazuma o stvaranju EAES nazvao „događajem godine”. U tome je potpuno u pravu jer ekonomski je zaokružen prostor na kojem živi oko 170 miliona osoba i koji poseduje izuzetna prirodna bogatstva kao i tehnologiju da ta bogatstva u potpunosti koristi. A reč je, između ostalog o petini svetske proizvodnje gasa i 15 procenata svetske proizvodnje nafte. Tu treba dodati i velike količine rudnih bogatstava, ogromne prostore za poljoprivrednu aktivnost, šume, vodotokove... S takvim resursima EAES direktno udara na tržišta kojima su do sada suvereno vladali SAD i Evropska unija.

Sporazum iz Astane naišao je na veliki odjek u zapadnim medijima koji ga karakterišu različito: od „blede kopije EU”, do definitivnog dokaza da sadašnje svetsko ekonomsko ustrojstvo mora da pretrpi značajne promene i prilagodi se delovanju u 21. veku.

Ima i onih koji rađanje EAES gledaju – kroz zvezde. Tako pojedini analitičari smatraju da se novi Savez rodio pod lošim zodijačkim znakom i njegovi problemi neće lako nestati. Drugi opet komentarišu da su se „ujedinile tri slabe (?) ekonomije i tvrde: iz toga ništa dobro ne može da proizađe.

Ono što su svi zapazili je da je u početku planirano da članica EAES postane i Ukrajina. U tom smislu je bivši predsednik Viktor Janukovič i odbio da letos u Viljnusu potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU što je dovelo do velikih demonstracija u Kijevu da bi se do danas prelilo u pravi građanski rat na jugoistoku ove republike.

EAES bi trebalo zvanično da profunkcioniše početkom naredne godine, iste one koju je predsednik SAD Barak Obama odredio za ostanak američkih vojnika na usijanom ratnom prostoru Avganistana. Dve različite odluke od kojih jedna gleda u budućnost a druga pokušava da zabašuri prošlost i barem još neko vreme sačuva iluziju o SAD kao najmoćnijoj sili planete. Imajući u vidu da se američki marinci i danas osnovnim potrepštinama snabdevaju preko Rusije i da će istim putem, najverovatnije, morati da se povuku iz izgubljenog rata, sigurno neće njihove familije i širu rodbinu kod kuće ubediti da su uradili jedan junački posao.