Od čauša do prenošenja preko praga

Valjevo – Kad se udruže građani i struka, onda je, po pravilu, uspeh zagarantovan. Da je to tačno, potvrđuje i nedavno otvorena izložba „Venčani i svadbeni običaji u valjevskom kraju”, priređena pod krovom Narodnog muzeja kao centralni događaj manifestacije Noć muzeja u ovom gradu. Izložba ima i podnaslov, koji glasi „Podelite vaše uspomene s nama” jer se sastoji od više stotina fotografija i drugih eksponata koje su organizatoru značajnim delom ustupili građani.

Kao rezultat te saradnje, na jednom mestu sabrani su brojni detalji, priče i sećanja o svadbenim običajima i ceremonijama od kraja 19. veka do današnjih dana. Stariji mogu da se podsete a mladi da saznaju: zašto se mlada nosi preko praga, zbog čega na venčanju nosi veo, zašto je darivanje zastupljeno u svadbenom ritualu u Srbiji, ko su čauši, koji su stari svadbeni običaji opstali do danas, kao i druge zanimljivosti i pojedinosti.

– Tema svadbenih i venčanih običaja do sada nije ozbiljnije obrađivana, niti etnološki istraživana, bar kada je reč o valjevskom kraju. Ovo je prva postavka te vrste koja predstavlja retrospektivu toga što se na ovom planu dešavalo u proteklih 100 i više godina. Svadbe su značajan trenutak u životu svakog pojedinca i porodice, ali isto tako i važan deo istorije jednog kraja. Kroz njih se prelamaju i očituju mnogi društveni, socijalni, kulturni i ostali tokovi jednog kraja, odnosno prostora. Među eksponatima koji prezentuju poslednje decenije 19. veka posebno se ističu dve pozivnice za venčanje Jelene Piklmajer, ćerke valjevskog apotekara Klaudija Piklmajera, s Aleksom Anđelkovićem, 1894. godine. U valjevskom kraju s prvim decenijama 20. veka primećuje se jak modni uticaj Evrope. O stilistima tog vremena najbolje svedoči izložena venčanica Mile Jevtić iz 1935. godine, koju bi danas rado obukla svaka mlada. Mi smo izložbom paralelno pratili sve običaje, kako u gradu, tako i na seoskom području – kaže autorka postavke Gordana Pajić, etnolog Narodnog muzeja u Valjevu.

Mnogi stari običaji, kao što je bio onaj kad mlada s mladoženjom trese šljivu okićenu novčanicama, više ne postoji. Međutim, prenošenje mlade preko praga, kako se vidi iz postavke, i dalje odoleva naletu novih trendova. Etnolozi objašnjavaju da je taj ritual prisutan po selima, ali i u gradu, i da predstavlja verovanje da ispod praga počivaju preci s kojima mlada ne sme da dođe u fizički kontakt. Nekada su neveste prekrivale lice i glavu belim peškirom, a nešto kasnije velom, zbog verovanja da mlada ne sme biti izložena pogledima „zlih očiju”. Ispomoć ovom običaju bilo je angažovanje svadbenog čauša, zabavljača gostiju, takođe s namerom da se pažnja nedobronamernih pogleda skrene s mladenaca. I vezivanje ruku mladenaca predstavlja simboličnu vezu između dve porodice i na seoskom području opstalo je do danas. Većina zaboravljenih i potisnutih običaja, kako se može videti iz postavke, od kraja osamdesetih godina prošlog veka sve više ulazi u modu, kako u gradu tako i selu.

– Sa brojnih fotografija može se videti da su posle Drugog svetskog rata nova komunistička vlast i ideologija potencirali skromnost u svim sferama života, pa i kod svadbenih običaja. Posetiocima će postati jasno i da nisu tačne priče kako su komunisti zabranjivali venčanja u crkvama i da je tako nešto bilo ostavljeno svakome na volju. Po portama se možda jesu vrzmali udbaši, ali o zabranama nema dokaza. Posebnu zanimljivost čine predbračni ugovori, reversi i računi o mirazu koji mlada unosi u porodicu, potvrde o donetom novcu, računi o poklonima i drugim materijalnim stvarima, što je inače bio običaj tih vremena i u većini evropskih zemalja. Zahvaljujući svadbenim i venčanim običajima, napravili smo još jednu muzejsku priču i prošetali se Valjevom i okolinom kroz ceo 20. vek. Tom temom dotakli smo mnoge sfere života i pokazali da svadbe ponovo postaju važan društveni običaj – naglašava Gordana Pajić.