Ukrajina koraknula na zapad

Ukrajinski predsednik Petar Porošenko konačno je uradio ono što je od njega očekivao veliki deo sunarodnika, posebno onih prozapadno orijentisanih: potpisao je sa Briselom ugovor o slobodnoj trgovini. Ugovor sa EU, ali o pridruživanju, potpisale su istom prilikom i Gruzija i Moldavija.

„U proteklih nekoliko meseci, Ukrajina je platila najvišu moguću cenu ostvarenja svojih evropskih snova”, izjavio je Porošenko nakon potpisivanja, dodavši da je ovaj ugovor, istovremeno, i – „znak istorijskog razlaza sa Rusijom”.

Mnogi se međutim pitaju da li briselski događaj predstavlja istinsko pružanje ruke pomirenja proruskom stanovništvu na jugoistoku bivše sovjetske republike gde već mesecima traju krvavi obračuni pobunjenika i vladinih snaga, ili možda ipak novo „dolivanje ulja na vatru”.

Naime, Porošenko je odlučan da ne uspostavlja diplomatske odnose sa Moskvom sve dok Rusija Ukrajini ne vrati Krim. „Bez povratka Krima normalizacija naših odnosa nije moguća. Ali mi smo spremni na mir. I zato smo ukrajinska vlast, i ja kao predsednik, pristupili mirovnom planu“, istakao je Porošenko uz napomenu da je pozvao SAD i EU da ne uvode nove sankcije Rusiji.

Kako prenosi agencija Tanjug, lideri zemalja članica EU zapretili su na sastanku u petak oštrim sankcijama Rusiji ukoliko do ponedeljka ne ispuni četiri uslova u vezi sa ukrajinskom krizom. Konkretni koraci koji se očekuju od Moskve su: sporazum o nadgledanju prekida vatre od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), povratak tri granična prelaza koje su zauzele proruske snage pod kontrolu ukrajinskih vlasti, oslobađanje pritvorenih posmatrača OEBS i početak pregovora o primeni mirovnog plana predsednika Petra Porošenka. „Savet će proceniti situaciju i u slučaju potrebe doneti odgovarajuće odluke”, poručili su lideri 28 članica EU.

Objektivno, u pomenutim uslovima nema ničega što bi trebalo da izazove negativnu reakciju Moskve. Ipak, nema sumnje, nevesela ukrajinska priča još nije blizu kraja. A da li će biti okončana prilikom sastanka Rusije i EU 11. jula može samo da se nagađa.

Iranski dronovi za Irak

I dok se strasti na evropskim prostorima polako smiruju ratne operacije na Bliskom istoku svakodnevno odnose desetine i stotine života. Prema pisanju američkog dnevnika „Njujork tajms”, Iran tajno otprema u Irak bespilotne letilice (dronove) i drugu vojnu tehniku. Ovo je jedna od bizarnih situacija u kojima bivši neprijatelji nalaze zajednički jezik zbog protivnika koji preti obema stranama. A zajednički cilj je borba protiv „Islamske države Iraka i Levanta”.

Kako je u Savetu bezbednosti upozorio stalni ruski izaslanik Vitalij Čurkin: „Postoji realna opasnost od nastajanja terorističke države na području drugog po veličini sirijskog grada Alepa, pa sve do iračke prestonice Bagdada”.

Čurkin je upozorio i da se teroristi, između ostalog, finansiraju i tako što prodaju naftu ukradenu sa nalazišta koja su zauzeli i putem posrednika šalju je različitim kompanijama. Ovo u „igru“ uvlači i mnoge koji se zvanično protive ratu ali nisu neskloni da iz njega izvuku korist.

Potrebu da se pojavi u Bagdadu i iračkim liderima savetuje da se ujedine, jer samo tako mogu da se odupru naletu terorista, iskazao je i šef britanske diplomatije Vilijam Hejg. „Iračka država suočava se sa egzistencijalnom pretnjom, sa ogromnim uticajem na buduću stabilnost i slobodu ove zemlje”, prenele su agencije Hejgove reči.

A o kakvim razmerama rata se radi najbolje pokazuje činjenica da pripadnici „Islamske države Iraka i Levanta“ očigledno nisu skloni držanju talaca. Do sada su ih likvidirali najmanje 160 objavila je humanitarna organizacija „Hjumen rajts voč”.

„Biser“ Sikorskog

Poseban verbalni „biser” stigao je prošle nedelje od strane Radoslava Sikorskog, ministra inostranih poslova Poljske. Naime, dotični je izjavio da je saradnja njegove države sa SAD – „bezvredna”.

Vrlo neuobičajena izjava za šefa diplomatije zemlje koja se smatra glavnim političkim osloncem Vašingtona na prostorima Evropske unije. Sikorski barem nije bio „netaktičan” poput američke pomoćnice državnog sekretara Viktorije Nuland koja je za EU upotrebila daleko „sočnije” kvalifikacije.

Naravno, ova nezvanična izjava Sikorskog „procurela“ je do poljskih medija koji su jedva dočekali da se poigraju na račun svog ministra.

„Alijansa sa SAD je definitivno štetna, pošto stvara lažni osećaj bezbednosti”, izjavio je Sikorski. On, međutim, nije napomenuo ko preti njegovoj zemlji i kako bi trebalo da izgleda njena zaštita.

U Vašingtonu ne kriju iznenađenje: možda Sikorski nije izražavao stav Poljske, ili jednostavno, ovu izjavu ne bi trebalo uzimati za ozbiljno, komentarišu. Kada god neki zvaničnik savezničke zemlje iznese sličnu glupost kreću pokušaji da se svemu da veći značaj od onog koji takva izjava nosi sa sobom.

Tim povodom pojedini analitičari podsećaju na skoru posetu američkog predsednika Baraka Obame Poljskoj kojom prilikom je istakao bezbednosnu „Potvrdu evropske inicijative”. Ali poljski zvaničnici bili su ne malo razočarani činjenicom da SAD ne nameravaju u njihovoj zemlji da otvore svoju vojnu bazu. Možda je upravo to navelo Sikorskog da iskaže svoje nezadovoljstvo.

„To je način da naši partneri i saveznici okrive SAD za nečinjenje nečega što bi oni sami za sebe morali da urade. To je matrica koju moramo da razbijemo. Ignorisanje komentara ministra Sikorskog moglo bi da se pokaže kao dobar početak”, piše Danijel Larison za list „Ameriken konzervativ”.