Украјина коракнула на запад

Украјински председник Петар Порошенко коначно је урадио оно што је од њега очекивао велики део сународника, посебно оних прозападно оријентисаних: потписао је са Бриселом уговор о слободној трговини. Уговор са ЕУ, али о придруживању, потписале су истом приликом и Грузија и Молдавија.

„У протеклих неколико месеци, Украјина је платила највишу могућу цену остварења својих европских снова”, изјавио је Порошенко након потписивања, додавши да је овај уговор, истовремено, и – „знак историјског разлаза са Русијом”.

Многи се међутим питају да ли бриселски догађај представља истинско пружање руке помирења проруском становништву на југоистоку бивше совјетске републике где већ месецима трају крвави обрачуни побуњеника и владиних снага, или можда ипак ново „доливање уља на ватру”.

Наиме, Порошенко је одлучан да не успоставља дипломатске односе са Москвом све док Русија Украјини не врати Крим. „Без повратка Крима нормализација наших односа није могућа. Али ми смо спремни на мир. И зато смо украјинска власт, и ја као председник, приступили мировном плану“, истакао је Порошенко уз напомену да је позвао САД и ЕУ да не уводе нове санкције Русији.

Како преноси агенција Танјуг, лидери земаља чланица ЕУ запретили су на састанку у петак оштрим санкцијама Русији уколико до понедељка не испуни четири услова у вези са украјинском кризом. Конкретни кораци који се очекују од Москве су: споразум о надгледању прекида ватре од стране Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), повратак три гранична прелаза које су заузеле проруске снаге под контролу украјинских власти, ослобађање притворених посматрача ОЕБС и почетак преговора о примени мировног плана председника Петра Порошенка. „Савет ће проценити ситуацију и у случају потребе донети одговарајуће одлуке”, поручили су лидери 28 чланица ЕУ.

Објективно, у поменутим условима нема ничега што би требало да изазове негативну реакцију Москве. Ипак, нема сумње, невесела украјинска прича још није близу краја. А да ли ће бити окончана приликом састанка Русије и ЕУ 11. јула може само да се нагађа.

Ирански дронови за Ирак

И док се страсти на европским просторима полако смирују ратне операције на Блиском истоку свакодневно односе десетине и стотине живота. Према писању америчког дневника „Њујорк тајмс”, Иран тајно отпрема у Ирак беспилотне летилице (дронове) и другу војну технику. Ово је једна од бизарних ситуација у којима бивши непријатељи налазе заједнички језик због противника који прети обема странама. А заједнички циљ је борба против „Исламске државе Ирака и Леванта”.

Како је у Савету безбедности упозорио стални руски изасланик Виталиј Чуркин: „Постоји реална опасност од настајања терористичке државе на подручју другог по величини сиријског града Алепа, па све до ирачке престонице Багдада”.

Чуркин је упозорио и да се терористи, између осталог, финансирају и тако што продају нафту украдену са налазишта која су заузели и путем посредника шаљу је различитим компанијама. Ово у „игру“ увлачи и многе који се званично противе рату али нису несклони да из њега извуку корист.

Потребу да се појави у Багдаду и ирачким лидерима саветује да се уједине, јер само тако могу да се одупру налету терориста, исказао је и шеф британске дипломатије Вилијам Хејг. „Ирачка држава суочава се са егзистенцијалном претњом, са огромним утицајем на будућу стабилност и слободу ове земље”, пренеле су агенције Хејгове речи.

А о каквим размерама рата се ради најбоље показује чињеница да припадници „Исламске државе Ирака и Леванта“ очигледно нису склони држању талаца. До сада су их ликвидирали најмање 160 објавила је хуманитарна организација „Хјумен рајтс воч”.

„Бисер“ Сикорског

Посебан вербални „бисер” стигао је прошле недеље од стране Радослава Сикорског, министра иностраних послова Пољске. Наиме, дотични је изјавио да је сарадња његове државе са САД – „безвредна”.

Врло неуобичајена изјава за шефа дипломатије земље која се сматра главним политичким ослонцем Вашингтона на просторима Европске уније. Сикорски барем није био „нетактичан” попут америчке помоћнице државног секретара Викторије Нуланд која је за ЕУ употребила далеко „сочније” квалификације.

Наравно, ова незванична изјава Сикорског „процурела“ је до пољских медија који су једва дочекали да се поиграју на рачун свог министра.

„Алијанса са САД је дефинитивно штетна, пошто ствара лажни осећај безбедности”, изјавио је Сикорски. Он, међутим, није напоменуо ко прети његовој земљи и како би требало да изгледа њена заштита.

У Вашингтону не крију изненађење: можда Сикорски није изражавао став Пољске, или једноставно, ову изјаву не би требало узимати за озбиљно, коментаришу. Када год неки званичник савезничке земље изнесе сличну глупост крећу покушаји да се свему да већи значај од оног који таква изјава носи са собом.

Тим поводом поједини аналитичари подсећају на скору посету америчког председника Барака Обаме Пољској којом приликом је истакао безбедносну „Потврду европске иницијативе”. Али пољски званичници били су не мало разочарани чињеницом да САД не намеравају у њиховој земљи да отворе своју војну базу. Можда је управо то навело Сикорског да искаже своје незадовољство.

„То је начин да наши партнери и савезници окриве САД за нечињење нечега што би они сами за себе морали да ураде. То је матрица коју морамо да разбијемо. Игнорисање коментара министра Сикорског могло би да се покаже као добар почетак”, пише Данијел Ларисон за лист „Америкен конзерватив”.