Nemci i mi

Pre četiri godine, na Svetskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici, Srbija je savladala Nemačku sa 1:0. Iz tog meča sedmorica fudbalera igrala su pre tri dana u finalu Mundijala u Brazilu, kada je nemački tim savladao Argentinu: Nojer, Lam, Mertezaker, Švajnštajger, T. Miler, Ozil i Kloze (i Kedira bi bio u postavi da se nije povredio neposredno uoči finala). Dakle, može se reći da su osmorica nosilaca igre sadašnjeg prvaka sveta i selektor Joahim Lev pretrpeli poraz od naše reprezentacije u prvom krugu šampionata 2010. godine.

Nije potrebno da se objašnjava gde smo posle četiri godine mi, a gde su Nemci. Mi smo u međuvremenu oterali selektora (Radomir Antić) koji nas je odveo na afrički Mundijal i doveli trenera (Siniša Mihajlović) čiji su „principi” u startu mirisali na debakl. Crne slutnje su se obistinile već na početku kvalifikacija za Brazil.

Kod nas je, recimo, pevanje himne bio prvi preduslov za ulazak u reprezentaciju. Naizgled jedan banalan „princip”, po kome je selektor merio kvalitet patriotizma fudbalera, doveo je pored ostalog do toga da oni uoči utakmica više vode računa o tome kakav će utisak da ostave kao pevači (pošto ko ne peva odmah ispada iz konkurencije) nego kao igrači (s lošom igrom još i može da se dobije novi poziv).

Videli smo i u slučaju Brazila da horsko pevanje ni najmanje ne pomaže. Svi brazilski igrači su pevali ko jedan uoči susreta s Nemcima kod kojih neki fudbaleri (Boateng, Ozil, Kedira…) drže zatvorena usta dok se himna intonira. Treba li uopšte dokazivati koliko smo imali poguban i tragikomičan pristup u stvaranju nacionalne selekcije.

Princip racionalnosti i kontinuiteta, na kojem počivaju nemački uspesi, naš je najveći nedostatak. Pošto se opredele za trenera i za nosioce igre, spremni su da istrpe poraze na putu sazrevanja. Joahim Lev je počeo kao pomoćnik selektora (2004–2006) Jirgena Klinsmana, a poslednjih osam godina je vodio selekciju i ostao za njenim kormilom uprkos mnogim kritikama i osporavanjima. A na srpskoj klupi su za to vreme sedeli, redom: Ilija Petković, Havijer Klemente, Miroslav Đukić, Radomir Antić, Vladimir Petrović, Radovan Ćurčić, Siniša Mihajlović i Ljubinko Drulović. Poslednjih dana čuje se da je Italijan Valter Zenga otpao sa spiska kandidata, ali to još ne znači da nas ne čeka novi selektor i novi „principi”.

Upravo zbog takvog načina rada još nismo sigurni šta je to srpska škola fudbala, kakvu igru igramo od pionira do prvog tima, već prepuštamo svakom novom selektoru da sprovodi neku svoju filozofiju. A da ne pričamo o tome da se kod nas već decenijama ne događa da pomoćnik selektora – čovek koji zna kako diše nacionalna selekcija i ima najbolji uvid u sve njene vrline i mane – posle odlaska svog šefa dobije šansu.