Portret bez rama: Bakir Izetbegović

Intelektualno je obećavajuće kad potomak drži na stolu knjigu koju je napisao njegov roditelj. Ali u slučaju Bakira Izetbegovića, koji se celog života bavi utilitarnim poslovima koji podupiru sprovođenje panislamizma iz „Islamske deklaracije” njegovog oca Alije, veoma je opasno da svakog dana baci pogled na tu knjigu i o tome obavesti javnost.

Naročito ako je reč o državi koja ima dva entiteta, tri nacionalnosti i koja je 20 godina po okončanju rata jednako neuspešan projekat svetskih sila kao i na početku.

A Bakir ne samo da na stolu drži knjigu svoga oca, nego i organizuje promociju knjige Redžepa Tajipa Erdogana na dan izbora za predsednika Turske. To što je Bakir preko video-linka Erdogana nazvao „našim vođom”, nadahnuto ocenivši njegovu buduću pobedu kao „pobedu svih muslimana”, nije se dopalo ni Srbima ni Hrvatima. Politički, nije se bogzna koliko dopalo ni Erdoganu, koji je morao da „spusti loptu” i otpozdravi Bakiru da voli i on njih, ali da im u BiH želi „suživot sa Srbima i Hrvatima.

Naravno, celu predstavu Bakir je organizovao u sopstvenom predizbornom žaru, želeći da bar deo pobedničke svetlucave prašine iz Turske vetar donese i njemu na ramena. Ali, ono što je dozvoljeno Erdoganu nije i Bakiru. Prepričavši izjavu tadašnjeg turskog premijera da će onaj ko dirne Bošnjake imati protiv sebe sto miliona Turaka, Bakir je samo izazvao ciničan osmeh zapadnih diplomata kada je, odbivši susret s izraelskim ambasadorom u BiH zbog napada u Gazi, rekao da će „Nemačka, SAD i svi ostali reagovati kako treba kad muslimani u svetu budu dovoljno jaki”.

Bakir, jedno od dvoje Alijine dece na koje nije preneo vlastitu harizmu, pre rata u Bosni živeo je udobnim životom konsultanta u firmi, koga su očevo članstvo u Mladim muslimanima, a kasnije i zatvor zbog „Islamske deklaracije”, uveli u islamske krugove van Bosne.

Tako se arhitekta Bakir našao u krugu ljudi bez profesije, sa dubokim smislom za biznis i veštinom da ono što je Alija zastupao kao koncept – pretoče u realnost i na tome dobro zarade. Veze sa Hasanom Čengićem, Mladim muslimanima i tokovima novca sa islamskim svetom Bakir je produbio u ratnim danima kao lični sekretar svog oca, tada predsednika „Republike BiH” i važio je za „beskrupuloznog moćnika iz senke”.

Sadašnjim predsedavajućim kolektivnog šefa države BiH bavile su se još sredinom devedesetih godina prošlog veka nemačke i austrijske institucije, istražujući tajne račune, povezanost s međunarodnim terorizmom i „pranjem novca”. Štampa je pisala da su izveštaji Interpola o aktivnostima oca i sina Izetbegovića stigli u ruke tadašnjem zameniku ministra MUP-a Jozi Leutaru, koji je baš tada ubijen.

Da je Bosna i danas tamni vilajet i pored svih mogućih intervencija međunarodnih predstavnika i svog novca koji su pojeli, vidi se po optužbama ministra bezbednosti te iste države Fahrudina Radončića, tajkuna koji podržava „socijalne” proteste u Federaciji i optužuje šefa države Bakira da stoji iza političkih ubistava, kriminala i korupcije. A u Bosni se takvi poslovi uvek završe tako što neko nekome pošalje svilen gajtan.

Biljana Mitrinović