Портрет без рама: Бакир Изетбеговић

Интелектуално је обећавајуће кад потомак држи на столу књигу коју је написао његов родитељ. Али у случају Бакира Изетбеговића, који се целог живота бави утилитарним пословима који подупиру спровођење панисламизма из „Исламске декларације” његовог оца Алије, веома је опасно да сваког дана баци поглед на ту књигу и о томе обавести јавност.

Нарочито ако је реч о држави која има два ентитета, три националности и која је 20 година по окончању рата једнако неуспешан пројекат светских сила као и на почетку.

А Бакир не само да на столу држи књигу свога оца, него и организује промоцију књиге Реџепа Тајипа Ердогана на дан избора за председника Турске. То што је Бакир преко видео-линка Ердогана назвао „нашим вођом”, надахнуто оценивши његову будућу победу као „победу свих муслимана”, није се допало ни Србима ни Хрватима. Политички, није се богзна колико допало ни Ердогану, који је морао да „спусти лопту” и отпоздрави Бакиру да воли и он њих, али да им у БиХ жели „суживот са Србима и Хрватима.

Наравно, целу представу Бакир је организовао у сопственом предизборном жару, желећи да бар део победничке светлуцаве прашине из Турске ветар донесе и њему на рамена. Али, оно што је дозвољено Ердогану није и Бакиру. Препричавши изјаву тадашњег турског премијера да ће онај ко дирне Бошњаке имати против себе сто милиона Турака, Бакир је само изазвао циничан осмех западних дипломата када је, одбивши сусрет с израелским амбасадором у БиХ због напада у Гази, рекао да ће „Немачка, САД и сви остали реаговати како треба кад муслимани у свету буду довољно јаки”.

Бакир, једно од двоје Алијине деце на које није пренео властиту харизму, пре рата у Босни живео је удобним животом консултанта у фирми, кога су очево чланство у Младим муслиманима, а касније и затвор због „Исламске декларације”, увели у исламске кругове ван Босне.

Тако се архитекта Бакир нашао у кругу људи без професије, са дубоким смислом за бизнис и вештином да оно што је Алија заступао као концепт – преточе у реалност и на томе добро зараде. Везе са Хасаном Ченгићем, Младим муслиманима и токовима новца са исламским светом Бакир је продубио у ратним данима као лични секретар свог оца, тада председника „Републике БиХ” и важио је за „бескрупулозног моћника из сенке”.

Садашњим председавајућим колективног шефа државе БиХ бавиле су се још средином деведесетих година прошлог века немачке и аустријске институције, истражујући тајне рачуне, повезаност с међународним тероризмом и „прањем новца”. Штампа је писала да су извештаји Интерпола о активностима оца и сина Изетбеговића стигли у руке тадашњем заменику министра МУП-а Јози Леутару, који је баш тада убијен.

Да је Босна и данас тамни вилајет и поред свих могућих интервенција међународних представника и свог новца који су појели, види се по оптужбама министра безбедности те исте државе Фахрудина Радончића, тајкуна који подржава „социјалне” протесте у Федерацији и оптужује шефа државе Бакира да стоји иза политичких убистава, криминала и корупције. А у Босни се такви послови увек заврше тако што неко некоме пошаље свилен гајтан.

Биљана Митриновић