Crveni fenjeri budžeta

Za početak jedan vic iz komšiluka.

Za Uskrs, iznenada kod Mate negde u Dalmaciji u pansion dođe neki Amerikanac. Traži apartman. Ima slobodnih? Naravno. Amerikanac ostavi 100 dolara kapare na recepciji, uze ključ i ode da vidi apartman.

Mate zgrabi lovu i otrči do mesara da mu vrati dug za meso. Mesar s parama ode i da pare svom dobavljaču. Ovaj do seljaka da plati prase koje je dugovao još od Božića. Seljak uze pare i otrči do lokalne „lepotice noći” koja mu je duže vreme pružala seksualne usluge na kredit i zapretila da će početi da zaračunava kamate. Lokalna dama požuri u Matin pansion da plati dugovanja za sobu.

Amerikanac u tom momentu siđe sa sprata i reče da mu apartman ne odgovara. Mate mu vrati 100 dolara i Amerikanac ode. Zaključak – veliki promet, ali bez zarade. Važno je da je dužnički lanac zatvoren bez dodatih ulaganja.

Ovaj vic, međutim, nije, naravno, bez povoda i ne bi bio na ovom mestu da juče agencije ne izvestiše kako je revizija računa BDP u Hrvatskoj od 2001. do 2013. pokazala, po novoj metodologiji, da ilegalne aktivnosti, kao što su prostitucija, šverc droga, alkohola i cigareta, „doprinesu” nacionalnom kolaču od oko 52 milijarde evra sa 1,2 procenta. Od prostitucije ni manje ni više nego 0,28 odsto BDP.

„Starog zanata” bilo je otkako je veka i sveta. Pojedine zemlje su ga legalizovale. Mnoge, pa ni mi, nisu. Ima li ga? Bez dileme, baš kao i šverca droge, oružja… o duvanu da se ne priča.

Da li se, možda, u Srbiji od toga i takvih poslova živi bolje? Svakako. Ali, šta s tim? Ima li tu negde neke države, ili joj je samo uloga da te „ aktivnosti” eventualno proceni i da „crne pare” ukalkuliše u zvanične nacionalne račune. 

Pitanje je, međutim, mnogo ozbiljnije, a koliko neka posvedoči naša zvanična procena da se sivom ili crnom ekonomijom valja oko 30 do 32 procenta našeg zvaničnog BDP. To je između 10 i 11 milijardi evra.

Ogromna suma za malu ekonomiju kao što je naša.

Ovih dana Ministarstvo finansija, ali i cela vlada, grčevito se preračunavaju u pripremanju rebalansa budžeta. Cela nacija, a direktno bar 2,5 do tri miliona ljudi (penzioneri i zaposleni u javnom sektoru), sa zebnjom iščekuju da li će i za koliko plate i penzije biti smanjene.

U celoj toj do sada dostupnoj računici od oporezivanja sive ekonomije očekuje se bar 100 miliona evra. Tek procenat od procenjene sume. Za sada, koliko je poznato, budžetlije ne računaju na oporezivanje „pružalaca seksualnih usluga”, niti o ozvaničavanju kuća s crvenim fenjerima.

Ako državu to tržište ne zanima, zašto se libi da većom „upotrebom” poreznika uzme više para iz sive zone i svede je bar na nemačkih 16 procenata. A to nisu male pare.