Rastuća nejednakost i nezaposlenost mladih

U Srbiji je nezaposlena skoro polovina mladih uzrasta od 15 do 24 godine, dok je ukupna stopa nezaposlenosti dva i po puta manja (nezaposlenost onih između 15 i 30 godina je 40 odsto). Pored toga, broj mladih u populaciji konstantno se smanjuje zbog niskog nataliteta. Samo dve zemlje EU imaju procentualno više nezaposlenih od Srbije: Grčka i Španija.

Posledično niska stopa zaposlenosti mladih posledica je i dugog školovanja, budući da većina mladih obično nije aktivna na tržištu rada tokom školovanja. Obeshrabruje da je više od 20.000 diplomiranih studenata bez posla. To je posledica dominantno teorijskih znanja koja imaju mladi, što im smanjuje šanse za pronalazak posla.

Dodatni problem za zapošljavanje mladih jeste porast dohodovne nejednakosti, koji traje tri ili četiri decenije, a pojačan je krizom od 2008. Pored smanjene socijalne kohezije i slabljenja srednje klase, posledica je i rast nezaposlenosti mladih. Postavlja se pitanje da li ćemo imati „izgubljenu generaciju”, budući da će očekivana globalna nezaposlenost mladih rasti do 2018.

Nejednakost prihoda pogoršava situaciju. Mnogi poslovi, posebno najunosniji, dostupni su skoro isključivo mladima iz bogatih sredina. Npr. u Britaniji samo sedam odsto dece pohađa privatne škole, dok su polovina glavnih rukovodilaca i dve trećine lekara – privatno obrazovani. Stažiranje je, preduslov za najatraktivnije poslove, neplaćeno, što ga čini teže dostupnim siromašnijim diplomcima. U mnogim slučajevima, traženi posao i praksa su mnogo dostupniji onima koji su u bližem ličnom ili profesionalnom odnosu s poslodavcima. Kompanije imaju tendenciju da regrutuju kandidate s poznatim skupom veština, iskustva i kvalifikacija. Istina, akademski rezultati su među prvim kriterijumima za zapošljavanje, ali oni koji su (u razvijenim zemljama) imali privilegiju da se privatno obrazuju verovatno su pohađali najbolje univerzitete.

Kako je finansijski status ključna odrednica mogućnosti, mladi iz siromašnijih sredina su sve obeshrabreniji, a takva situacija može dovesti do socijalnih nemira. Društvu su potrebni mladi od kojih većina ima perspektive poboljšanja socijalno-ekonomskog statusa.

Specifičan problem mladih u Srbiji jeste odrastanje u izolaciji, upućenost na sivo tržište, produženi život sa roditeljima, iseljavanje. Ključna je reforma obrazovnog sistema kako bi se mladi osposobili za poslove koji se traže na tržištu rada. Indikativno je da čak 80 odsto njih nije zadovoljno izborom koji im nudi naš obrazovni sistem.

Smanjenje nejednakosti u prihodima ublažilo bi problem nezaposlenosti mladih. Društvo bi postalo stabilnije, kohezivnije i prosperitetnije, što odgovara i bogatima i siromašnima.

Institut za evropske studije