Strašno, strašnije, Siriza

Kako li je strašno izgledalo liderima Evropske unije kada su u nedelju uveče shvatili da Grci nisu poslušali njihove preporuke i da je pobedio bunt protiv nametnutog stezanja kaiša.
Britanski premijer Dejvid Kameron nije mogao da sakrije svoje nezadovoljstvo pobedom Sirize.

A ko zna šta je još pomislio kada je video da je posle polaganje zakletve Aleksis Cipras prvo položio crvene ruže na spomenik partizanima koje su nacisti ubili pred kraj Drugog svetskog rata.

Time je simbolično poslao poruku Nemačkoj, ali možda i više Velikoj Britaniji, jer upravo je Vinston Čerčil zaslužan za mnogobrojne pogibije partizana 1944. godine. Kako su i britanski istoričari utvrdili, Čerčil je taj koji je odlučio da Jugoslavija može da bude komunistička država, ali da Grčka to ne sme. Makar i po cenu toga da Britanija naoružava grčke naciste u borbi protiv partizana, što je i činila.

Kako li su se samo narogušili predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i prvi čovek evrozone Jeron Dijselblom kada su čuli da je novi grčki ministar finansija postao Janis Varufakis. Isti onaj koji je mere štednje nametnute Grčkoj izjednačio sa ozloglašenom Cijinom metodom mučenja koja se primenjuje na zatvorenicima u Gvantanamu – simulacijom davljenja.

Sigurno ništa bolja reakcija nije bila ni poljskih i baltičkih lidera. Oni svesrdno podržavaju zvanični Kijev, a sada će na samitima EU morati da sede sa Ciprasom koji je u maju rekao da EU ne sme „priznavati neonacističku vladu Ukrajine”.

I šefica diplomatije EU Federika Mogerini sigurno je bila šokirana time što je njen prvi razgovor sa Ciprasom bio pun njegovog negodovanja što se sa njim nisu konsultovali u vezi s zaoštravanjem sankcija Rusiji. Za svake naredne sankcije Moskvi on unapred najavljuje veto, a diplomatama EU nije promaklo to da se, po preuzimanju dužnosti, prvo sastao sa ruskim ambasadorom koji mu je preneo ličnu čestitku Vladimira Putina.

Sve što je Grcima obećao Cipras – od prekida štednje i poništavanja privatizacija, preko besplatne struje, do povećanja plata i penzija – za vodeću političku elitu EU predstavlja najstrašniji scenario.

Iz ove EU perspektive, Srbija bi mogla da bude sagledana bezmalo kao dobar evropski đak, iako nam se donedavno činilo da će biti u nebranom grožđu zbog bliskosti s Moskvom. Jer, Beograd bezmalo radi sve suprotno programu Sirize.

Insistiranje srpskog premijera na fiskalnoj konsolidaciji, stezanju kaiša i strukturnim reformama godi ušima evropske elite, pa možda Berlin i London uvide da im je korisnije da ubrzaju evropske integracije Srbije, ne usredsređujući se samo na Kosovo već dajući podstrek unutrašnjim reforma Srbije.

A što se Sirize tiče, ona će ubrzo naići na briselski tvrd orah. Najkasnije do 28. februara kada ističe program finansijske pomoći grčkom budžetu.