Страшно, страшније, Сириза

Како ли је страшно изгледало лидерима Европске уније када су у недељу увече схватили да Грци нису послушали њихове препоруке и да је победио бунт против наметнутог стезања каиша.
Британски премијер Дејвид Камерон није могао да сакрије своје незадовољство победом Сиризе.

А ко зна шта је још помислио када је видео да је после полагање заклетве Алексис Ципрас прво положио црвене руже на споменик партизанима које су нацисти убили пред крај Другог светског рата.

Тиме је симболично послао поруку Немачкој, али можда и више Великој Британији, јер управо је Винстон Черчил заслужан за многобројне погибије партизана 1944. године. Како су и британски историчари утврдили, Черчил је тај који је одлучио да Југославија може да буде комунистичка држава, али да Грчка то не сме. Макар и по цену тога да Британија наоружава грчке нацисте у борби против партизана, што је и чинила.

Како ли су се само нарогушили председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и први човек еврозоне Јерон Дијселблом када су чули да је нови грчки министар финансија постао Јанис Варуфакис. Исти онај који је мере штедње наметнуте Грчкој изједначио са озлоглашеном Цијином методом мучења која се примењује на затвореницима у Гвантанаму – симулацијом дављења.

Сигурно ништа боља реакција није била ни пољских и балтичких лидера. Они свесрдно подржавају званични Кијев, а сада ће на самитима ЕУ морати да седе са Ципрасом који је у мају рекао да ЕУ не сме „признавати неонацистичку владу Украјине”.

И шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини сигурно је била шокирана тиме што је њен први разговор са Ципрасом био пун његовог негодовања што се са њим нису консултовали у вези с заоштравањем санкција Русији. За сваке наредне санкције Москви он унапред најављује вето, а дипломатама ЕУ није промакло то да се, по преузимању дужности, прво састао са руским амбасадором који му је пренео личну честитку Владимира Путина.

Све што је Грцима обећао Ципрас – од прекида штедње и поништавања приватизација, преко бесплатне струје, до повећања плата и пензија – за водећу политичку елиту ЕУ представља најстрашнији сценарио.

Из ове ЕУ перспективе, Србија би могла да буде сагледана безмало као добар европски ђак, иако нам се донедавно чинило да ће бити у небраном грожђу због блискости с Москвом. Јер, Београд безмало ради све супротно програму Сиризе.

Инсистирање српског премијера на фискалној консолидацији, стезању каиша и структурним реформама годи ушима европске елите, па можда Берлин и Лондон увиде да им је корисније да убрзају европске интеграције Србије, не усредсређујући се само на Косово већ дајући подстрек унутрашњим реформа Србије.

А што се Сиризе тиче, она ће убрзо наићи на бриселски тврд орах. Најкасније до 28. фебруара када истиче програм финансијске помоћи грчком буџету.