Nemoćni

Mnogo puta sam svoje pismeno obraćanje predavala savetnicima, sekretaricama i ostalim saradnicima političara i pregovarača koji su se smenjivali za ovih petnaest godina. Moj predmet naći ćete na sajtovima OEBS-a, UN, Hjuman rajts voča, UNHCR-a, ombudsmana i drugih međunarodnih misija koje su boravile na Kosovu i Metohiji. Ali i u fijokama sudova, agencija i organizacija. Mnoge ambasade i strana predstavništva imaju moja pisma u kojima tražim svoje osnovno pravo na dom. Da se vratim u svoj stan u Prištini.

Prisustvovala sam mnogim sastancima na kojima su stranci pominjali brojke, a Albanci govorili: „Vi imate pravo da se vratite na svoju imovinu.” Odlazila sam na sastanke Opštinske grupe za povratak, pa i u vreme kada je sadašnji premijer Isa Mustafa bio predsednik opštine. Uvek sam dočekivana sa istom frazom. Tražila sam prijem kod predsednice Atifete Jahjage, a sticajem okolnosti u prisustvu gospođe ambasadorke SAD u Prištini. Preko savetnika Srbina odgovor sam dobila usmeno da „ona nije nadležna”. Da ne nabrajam sve srpske predstavnike u institucijama na Kosovu...

Srpski političari od Čovića, Cucića, Sande, Samardžića, Narodne kancelarije Tadića i Đilasa, Božovića, Bogdanovića, Borka, Vulina, stranke od radikalne, G-17 plus, SPS itd. reći će možda da se ne sećaju, ali sekretarice i savetnici su dobili moj papir... U Fondu za humanitarno pravo dali su mi formular za Strazbur, s preporukom da tužim Srbiju...

Iznoseći svoj problem želim da skrenem pažnju na sve one porodice u Metohiji kojima su ostala bogata domaćinstva i hektari njiva, a sada žive u kolektivnim centrima. Na takvim sastancima oni su samo brojke, a zapravo, svaki broj ima ime i prezime, i porodicu iza sebe, a ne traži nikakvu pomoć, samo da mu se vrati ono što je njegovo.

Moje ime je brojka u onih 148 predmeta koje je HPD (Hausing properti ejdžensi), Agencija UN za imovinu, obradila na specifičan način kako bi pokušala da me liši vlasništva.

Agenciju HPD nasledila je Kosovska agencija za imovinu koja je potvrdila ovo rešenje. Rekli su da će u toku 2014. godine formirati fond iz koga će isplatiti vlasnike 148 spornih slučajeva. Taj fond je trebalo da formiraju nemačka i švajcarska vlada i, delom, kosovska vlada. Vrhovni sud Kosova potvrdio je odluku i to je konačno. Bez mogućnosti žalbe. U Strazbur nije moguće ići s tužbom, jer Kosovo nije potpisnik neke konvencije. Niko nikada nije dešifrovao formulu po kojoj je navodno trebalo da mi plate da bi mi oduzeli stan.

Godina 2014. je prošla, šta sad? Pitam političare koji putuju u Brisel, pitam sudije Euleksa. Da li mogu da se vratim u svoj stan koji je uzurpirala Kaćuša Jašari, političarka svih vremena. Čak i kod poreske uprave, najpre su zamenili moje ime, ali nisu platili porez koji dugujem. Nedavno sam ponovo uzela karticu zaduženja, porez se uvećao, ime je moje, ali adresa je nepostojeća.

Ponovo kažem da želim da skrenem pažnju na hiljade nerazrešenih uzurpacija, a ne samo na sebe. Mogla bih da opišem slučajeve Trifuna Radivojevića i Milivoja Tomića iz Prizrena, Vukadinovića i Stalevića iz Prištine, i još mnogih. Ako svako pojedinačno od nas prelazi trnovit put i ne postiže nikakav rezultat, šta je sa onima koji su živeli u selima u Metohiji, a jedino zanimanje im je bila poljoprivreda?

Na kraju, svakoga molim da sebe zamisli da se vraća s posla ili s putovanja, i da ne može da uđe u prostor koji naziva svojom kućom. Ako vam se čini da je to nemoguće setite sa nas s Kosova i Metohije. Prema podacima UNHCR-a, ima nas 208.000. Prema podacima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju (prvobitni naziv), bilo nas je 230.000. Oni koji imaju status interno raseljenih lica i još uvek borave u enklavama na KiM – dodatna su brojka.

Stanuje u Gračanici