Mršave godine

Premijer Vučić ne odustaje od svog nauma – da najmanje plaćenim penzionerima i zaposlenima u javnim službama (školstvo, zdravstvo, policija, vojska...) već najesen poveća primanja. Koliko? Malo više nego simbolično. Šta to znači? Niko ne zna. Verovatno ni sam premijer. Dok, valjda, ne vidi kako će mu stajati finansije početkom ove jeseni. Ovoj povišici nada se više od dva miliona ljudi – 1,7 miliona penzionera i oko 360.000 zaposlenih u javnom sektoru. A to nije simboličan broj ljudi u ukupnom glasačkom telu od oko šest miliona duša.

I kao u svakoj licitaciji jedni izađoše sa procenom da je to „više nego simbolično” najmanje četiri odsto. Potvrde te prognoze nema. Ponajmanje iz vlade. Drugi, opet, smatraju da je toliki procenat čista simbolika u odnosu na ono što je zakonom o kresanju plata i penzija jesenas uzeto. Procenat od četiri odsto je, po njima, namerno isturen da bi se oslušnulo reagovanje onih kojima je ta poruka namenjena – penzionerima i zaposlenima u državnim službama, kojima se premijer onoliko zahvaljuje na lojalnosti, strpljenju i podršci. Lepa reč godi, ali ako je proprati i koji dinar više na računu zadovoljstvo može da bude veće.S druge strane, Fiskalni savet, do čijeg mišljenja i sam premijer Vučić jako drži, bez pardona reče – rano je za bilo kakve povišice i odustajanje od dogovorene fiskalne konsolidacije u naredne tri godine. Za pola ove godine postignuto je dosta na sređivanju javnih finansija, ali to još ni izbliza ne znači da se Srbija svrstala među zemlje koje troše onoliko koliko stvaraju. Naprotiv. Od nas su po budžetskom deficitu „gore” samo Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Slovenija i Makedonija.

Fiskalni savet procenjuje da će naš ovogodišnji minus u kasi biti oko 3,5, a po nekim proračunima i 4,5 odsto BDP. Koliko je to? Svaki procenat BDP je, a to je sve ono što stvorimo za godinu dana, oko 300 miliona evra. Dakle, mi još trošimo najmanje milijardu evra i više nego što imamo. Zadužujemo se. Ove godine ćemo samo za kamate života na veresiju dati bar milijardu evra. Po proračunu Fiskalnog saveta mi moramo deficit budžeta da svedemo ne svega jedan procent BDP, ne bi li se odvikli od života boljeg nego radom zaslužujemo.

I konačno – treći u premijerovom višemesečnom obećavanju povišice videše više nego siguran znak vanrednih izbora. Kada? Već u decembru. Oko Svetog Nikole. Premijer, međutim, hladno reče da izbora sasvim sigurno neće biti.

Misija MMF-a u Beograd stiže dan posle Preobraženja (19. avgust), a bez ikakve sumnje procenjivaće i to da li premijerova obećanja imaju dovoljno osnova za revidiranje sporazuma o fiskalnoj konsolidaciji, po kome nam nas čekaju najmanje još bar dve mršave godine.