Južni Divlji zapad

Na jugu Srbije novi, kaubojski tip razbojništva. Maskirani banditi napadaju putnike, izvlače ih iz automobila i pljačkaju do gole kože.
Preksinoć su pripucali na policiju. Da li to znači da su imali nameru i njih da orobe, ili se možda južnjačka verzija braće Daltona bavi i nekim drugim, dopunskim poslovima?
Srpska policija je imala žustar okršaj sa maskiranom bandom, pa kad se videlo da je stvar prilično zamršena, da tu grmi iz svih kalibara, došla je i Žandarmerija. U "razmeni vatre", kako je to lepo kazao ministar Jočić, jedan od napadača je "lišen života".

Jedan je lišen, a ostali su se razbežali kud koji, uglavnom prema selu Dobrosin, koje je 2001. bilo zloglasni štabni centar divlje separatističke gerile.

Jočić u ovom času nije sklon da sumnja u osnovnu delatnost bujanovačkog banditskog sindikata. To je, dakle, pljačka i razbojništvo. Možda zato što u Bujanovcu, Dobrosinu, Končulju, Lučanima i na drugim sličnim "destinacijama" nema šta da se ukrade. A na putu ima, svaki automobil je pokretni izazov. Pucanj u gume, i to skupo čudo mora da stane.

Takav stav ministra srpske policije mogao bi da bude mudra odstupnica od kategorizacije druge vrste. Na primer, da je to povampirenje relativno ugašenih pobunjeničkih ambicija. Pljačke bi mogle da posluže dvostrukoj svrsi: za maskiranje suštine stvari i za finansiranje novog okupljanja.

Ako je to ipak čista verzija drumskog razbojništva, moguće je da se ispod maski krije višenacionalna banda! I to u smislu lopovske solidarnosti u kojoj nema mesta za šovinističko sektaštvo. Mada je to teško zamisliti povodom nekih naznaka koje se same nude posle ovog "incidenta". Razbojnik "lišen života" je Albanac. Pravac hitrog udaljavanja maskirane grupe posle dolaska Žandarmerije možda garantuje etničku čistotu nasilnika. I još nešto: svojim "ciljnim grupama" obraćali su se na vrlo lošem srpskom jeziku. Mada, ne mora svaki razbojnik da bude Demosten na drumu.

Za noćni bal pod maskama otimači blaga su bili suviše dobro opremljeni. Imali su automatsko oružje, lake ručne bacače i ručne bombe. S takvim rekvizitima se uglavnom ne ide u pljačke, nego u vojničke zasede.

Nema podataka da li su banditi vodili računa o nacionalnoj pripadnosti žrtava. Ili im je to bilo sasvim svejedno, upravo zbog mimikrije o kojoj je u ovom tekstu već bilo reči. Do preksinoć nije bilo ubijanja putnika, nego samo otimanje, maltretiranje i ponižavanje.

Nije lako državi da se odredi prema ovim lošim znacima sa juga Srbije. Tamo već ima dovoljno nespokoja. I ranijih godina mnoge teške traume i tragedije započele su kao relativno bezazleni prividi. Zato je oprez ministra policije razumljiv, iako njegova definicija problema nije bila najjasnija.

Dakle, znaju li Jočić i Šutanovac šta se dešava na jugu Srbije, baš u opštinama Preševo Bujanovac i Medveđa, i šta se još može desiti? Ili će nas ponovo iznenaditi grupica razbojnika, koja volšebno i preko noći prerasta u junake nečijeg razumevanja borbe za slobodu!