Arabizmi ili turcizmi

ARABIZMI su u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va po­sred­ne po­su­đe­ni­ce iz arap­skog je­zi­ka, pri če­mu je je­zik po­sred­nik bio osman­ski-tur­ski, jedan od glav­nih je­zi­ka islam­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja je osta­vi­la du­bok trag u na­šoj du­hov­noj i ma­te­ri­jal­noj kul­tu­ri. Otu­da se i za ara­bi­zme obič­no ko­ri­sti uvre­že­ni na­ziv  tur­ci­zmi (po­ne­kad osma­ni­zmi­ma ili ori­jen­ta­li­zmi­ma). 

Arap­ski eti­mo­ni su ve­ći­nom ime­ni­ce i pri­de­vi, ko­ji su još u tur­skom je­zi­ku pre­tr­pe­li od­re­đe­ne pro­me­ne na fo­net­skom i se­man­tič­kom pla­nu – du­ćan (tur. dükkan od ar. duk­kān); za­nat (tur. sa­nat od ar. sa­na‘ – iz­ra­da); sat (tur. sa­at od ar. sā‘a); se­vap (tur. se­vap od ar. ta­wāb – na­gra­da); će­vap (tur. ke­bap od ar. ka­bāb); ćef/će­if (tur. keyif od ar. kayf – uži­va­nje); ćup (tur. küp od ar. kūb – ča­ša); fu­ka­ra (tur. fu­ka­ra od ar. mn. fu­qa­rā’ – si­ro­ti­nja); džep (tur. cep od ar. ğayb). Arap­ske re­či su se, uz od­re­đe­ne adap­ta­ci­je, do­bro uklo­pi­le u gra­ma­tič­ku nor­mu na­šeg je­zi­ka, a po­slu­ži­le su i kao osno­va za de­ri­va­ci­ju no­vih lek­se­ma, do­da­va­njem tvor­be­nih mor­fe­ma, naj­če­šće tur­skog po­re­kla – ha­dži­luk (od ar. ha­ğğ); sat, saj­dži­ja, sa­hat-ku­la; za­na­tli­ja. 

Ne­ki ara­bi­zmi ko­ji su iz­vor­no žen­skog ro­da, u na­šem je­zi­ku se upo­tre­blja­va­ju u mu­škom ili sred­njem ro­du – ki­ja­met (qiyāma – ne­red), ama­net (’amā­na – za­vet). Kod ne­kih ime­ni­ca pro­me­njen je gra­ma­tič­ki broj, pa se mno­ži­na tre­ti­ra u srp­skom kao jed­ni­na – esnaf (ar. slo­mlje­na mno­ži­na) ili mu­sli­man (ar. ak­tiv­ni par­ti­cip muslim – onaj ko­ji se Bo­gu po­ko­ra­va, pre­da­je + per­sij­ski na­sta­vak za mno­ži­nu ra­zum­nih bi­ća -ān). 

Me­đu ara­bi­zmi­ma u na­šem je­zi­ku pre­o­vla­đu­ju isla­mi­zmi, teh­nič­ki ter­mi­ni ve­za­ni za ver­ski ži­vot i obi­ča­je mu­sli­ma­na, kao i oni iz ju­ri­dič­ke sfe­re, a ima i re­či iz sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. 

Iz arap­skog je u naš je­zik ušlo i ne­ko­li­ko sto­ti­na vla­sti­tih ime­na, od ko­jih su na­sta­la i broj­na pre­zi­me­na: Ah­med → Ah­me­do­vić, Ah­me­to­vić, Ah­me­ta­gić; Ha­san → Ha­sa­no­vić, Ha­sa­na­gić, Ha­san­be­go­vić, Ka­ra­ha­san. Iz­ve­stan broj re­či arap­skog po­re­kla, uglav­nom iz pri­rod­nih na­u­ka, do­šao je i pre­ko evrop­skih je­zi­ka – al­ge­bra (al-ğabr – skla­pa­nje); al­ko­hol (al-ku­hūl); ci­fra (si­fr – nu­la); si­rup (ša­rāb – pi­će). Vr­lo ma­li broj ara­bi­za­ma ušao je u srp­ski di­rekt­no iz arap­skog, i to u no­vi­je vre­me – al-Ka­i­da (qā‘ida – osno­va).

Dr An­đel­ka Mi­tro­vić

Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du                      

------------------------------------------------------------------------------------------------

Bilo je za očekivati...

Sva­ko­dnev­no se ču­ju kri­ti­ke na je­zik no­vi­na­ra. Za to ne­ret­ko ima raz­lo­ga, ali su osu­de po­če­sto upu­će­ne pre­stro­go i neo­prav­da­no, bez du­blje ana­li­ze i zna­lač­kog tu­ma­če­nja. Mno­go se za­ni­mlji­vih je­zič­kih pri­me­ra mo­že na­ći u go­vo­ru sport­skih no­vi­na­ra i ko­men­ta­to­ra. Ka­da na jed­noj utak­mi­ci iz­me­đu Sr­bi­je i Fran­cu­ske ko­men­ta­tor ka­že: Bi­lo je za oče­ki­va­ti da će Fran­cu­zi pru­ža­ti ot­por, ili ka­da se u te­ni­skom me­ču iz­me­đu Đo­ko­vi­ća i Ma­ri­ja ču­je: Lop­ta ko­ja iz­gle­da pot­pu­no ne­mo­gu­ća za sti­ći!, kri­ti­ka s pra­vom do­la­zi jer su kon­struk­ci­je za + in­fi­ni­tiv (za po­ne­ti, za oče­ki­va­ti i sl.) u stan­dard­nom srp­skom je­zi­ku ne­do­pu­sti­ve. 

To­kom utak­mi­ce iz­me­đu Sr­bi­je i Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va ko­men­ta­tor je oma­šio pri­li­kom upo­tre­be bro­je­va, pa, mi­sle­ći na spor­ti­ste, ka­že: Od­ra­di­li su ceo meč i ovih če­ti­ri utak­mi­ce, ume­sto: i ove če­ti­ri utak­mi­ce. Ta­ko­đe, nje­gov ko­le­ga u iz­ve­šta­ju te­ni­skog me­ča gra­ma­tič­ki gre­ši ka­da nas oba­ve­šta­va o re­zul­ta­tu: No­vak Đo­ko­vić, oče­ki­va­no, sa­vla­dao je svog pro­tiv­ni­ka sa mak­si­mal­nih 3 : 0, ume­sto sa mak­si­mal­na 3 : 0.

Me­đu­tim, ka­da spi­ker u Dnev­ni­ku na­ja­vlju­je od­lič­ne re­zul­ta­te na­ših spor­ti­sta i iz­go­vo­ri fra­zu: Ovo je ve­li­ki dan za srp­ski sport!, ne­ma po­tre­be za ne­ga­tiv­nom re­ak­ci­jom, iako je reč o kli­šeu. Va­žan cilj no­vi­nar­skog iz­ra­ža­va­nja je­ste da či­ta­lac, slu­ša­lac i gle­da­lac sa što ma­nje na­po­ra i u što kra­ćem vre­me­nu pri­mi in­for­ma­ci­ju i da mu ona bu­de pot­pu­no ra­zu­mlji­va. Za­to su u no­vi­nar­skom na­či­nu iz­ra­ža­va­nja po­treb­ni kli­šei. Usta­lje­nim iz­ra­zi­ma pri­ma­lac se na­vi­ka­va na od­re­đen na­čin pla­si­ra­nja in­for­ma­ci­je, ko­ji se po­na­vlja sva­ki čas, sva­ki dan, u sva­kom bro­ju, u sva­koj emi­si­ji. Sto­ga se u ovom sti­lu oni ne mo­gu sma­tra­ti stil­skom gre­škom, ma­da ne­ka­da za­i­sta ima­ju eks­trem­ne raz­me­re. 

Još ne­ke ne­do­u­mi­ce mu­če či­ta­te­lje, gle­da­o­ce i slu­ša­o­ce sport­skih ve­sti. Jed­na je kon­struk­ci­ja igra­ti sa ne­kim u zna­če­nju pro­tiv ne­ko­ga, npr.: Sr­bi­ja igra SA Ma­đar­skom i Austri­jom u Fed ku­pu. In­stru­men­tal re­ci­proč­ne su­prot­stav­ljno­sti, ka­ko se ovo zna­če­nje ina­če zo­ve, mo­že se za­me­ni­ti ge­ni­ti­vom s pred­lo­gom pro­tiv (Sr­bi­ja igra PRO­TIV Ma­đar­ske i Austri­je u Fed ku­pu), ali to ni­je oba­ve­zno. Da­kle, ne pred­sta­vlja stil­sku gre­šku. S dru­ge stra­ne, tre­ba iz­be­ga­va­ti po­gre­šnu upo­tre­bu pred­lo­ga pro­tiv ka­kva se sre­će u je­zi­ku sport­skih no­vi­na­ra, npr.: Po­be­di­će­mo pro­tiv Zve­zde!, Iz­gu­bi­li su pro­tiv Fran­cu­za i sl., ume­sto: Po­be­di­će­mo Zve­zdu, Iz­gu­bi­li su od Fran­cu­za i sl.

Dru­gi iz­raz ko­ji iz­ra­ža­va sum­nju u sport­skom žar­go­nu je­ste go­sto­va­ti ne­ko­me. Ka­da, re­ci­mo, u sport­skim no­vi­na­ma pro­či­ta­mo re­če­ni­cu: Pr­vo su ko­šar­ka­ši Ga­la­ta­sa­ra­ja go­sto­va­li Zve­zdi u Be­o­gra­du, za­tim su va­ter­po­li­sti Ga­la­te go­sto­va­li Par­ti­za­nu u Be­o­gra­du, a sa­da će od­boj­ka­ši Ga­la­ta­sa­ra­ja go­sto­va­ti u Sr­bi­ji, tj. igra­će u No­vom Sa­du, ne mo­že­mo tvr­di­ti da je reč o gre­ška­ma. Na­i­me, gla­gol go­sto­va­ti je vi­še­zna­čan, a jed­no od nje­go­vih zna­če­nja je­ste upra­vo to – igra­ti na utak­mi­ci u tu­đem me­stu.

Dr Ma­ri­na Ni­ko­lić

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU