Agensi nisu agenti

Do­bro do­šli u svet „srp­skog“ me­di­cin­skog je­zi­ka! Kakav je sad to no­vi je­zik i za­što „srp­ski?” u da­na­šnjem sve­tu taj je­zik je sve sa­mo ne srp­ski.

Na­di­ra­nje stra­nih (po­go­to­vo en­gle­skih) re­či u svet­ske je­zi­ke ni­je ni­šta no­vo i ne­po­zna­to. Ta­ko i srp­ski „tr­pi“ „oku­pa­ci­ju“ od stra­ne en­gle­skog je­zi­ka kao lin­gua fran­ca. Da­nas po­sto­je npr. „fren­gliš” (French + En­glish) i „ser­bliš“ (Ser­bian + En­glish). Ali, da li nam to da­je za pra­vo da pre­ćut­no pri­hva­ta­mo ne­kon­tro­li­sa­nu na­je­zdu en­gle­skih ter­mi­na i nji­ho­vo neo­d­go­va­ra­ju­će pre­no­še­nje/pre­vo­đe­nje na srp­ski je­zik?

Grč­ko-la­tin­ska osno­va pre­o­vla­đu­je u me­di­cin­skom je­zi­ku. Ne­spor­no je da po­sto­ji po­se­ban, le­kar­ski žar­gon. Ipak, da li je oprav­da­no da le­kar le­ka­ra ili me­di­cin­ska se­stra le­ka­ra ili obr­nu­to pi­ta: „Za­što se ra­di ’sek­ci­ja’?” kao što se lič­no uve­ri­la autor­ka ovih re­do­va, a da mi­sle na car­ski rez (engl. ca­e­sa­rean sec­tion, od la­tin­ske re­či sec­tion = rez)? Ili sin­drom „kom­part­men­ta“ (com­part­ment syndro­me) pri če­mu se ra­di o de­lu te­la u ljud­skom or­ga­ni­zmu? Ako ose­ća­te na­gon na po­vra­ća­nje, ho­će li vam bi­ti bo­lje ako ču­je­te da, u stva­ri, ima­te gag re­fleks? „Ote­kle su mi ’ton­zi­le’“, ka­že le­kar le­ka­ru, a da pri to­me ne po­mi­šlja da po­sto­ji reč kraj­ni­ci (engl. ton­sils). Ako le­kar ko­le­gi ka­že da pa­ci­jent ima „vi­zing“ (engl. whe­e­zing), ve­o­ma će se upla­ši­ti, a ra­di se o svi­ra­nju u plu­ći­ma. Evo i pri­me­ra iz uči­o­ni­ce: stu­den­ti me­di­ci­ne uve­ra­va­li su me da anam­ne­za ni­je isto što i isto­ri­ja bo­le­sti. Ni­su po­mo­gla ob­ja­šnje­nja da na en­gle­skom je­zi­ku ne po­sto­ji ni­ti se upo­tre­blja­va ter­min anam­ne­sis ko­ji je grč­kog po­re­kla, već je to hi­story of il­lness. Na pre­da­va­nju iz he­mi­je u me­di­ci­ni en­gle­ski ter­min so­lu­ble „pre­vo­di“ se kao „so­lu­bi­lan“. Za­što se upo­tre­blja­va ova reč kad po­sto­ji „ras­tvor­ljiv“? Da­lje, jo­ni se „di­so­su­ju“ (engl. dis­so­ci­a­te) ume­sto raz­la­žu, re­ac­tants su „re­ak­tan­ti“, ume­sto re­a­gen­si. I sad do­đo­smo i do fa­mo­znih „age­na­ta“ ume­sto age­na­sa (engl. agent = agens). Za­što su units „ju­ni­ti“ a ne je­di­ni­ce ili od­se­ci (u za­vi­sno­sti od kon­tek­sta) i da­lje mi ni­je ja­sno. Valj­da je to no­vi je­zik za no­ve aka­dem­ske na­ra­šta­je!

Sti­če se uti­sak da po­sto­ji ne­mar­nost, le­njost ili le­žer­nost na­ših le­ka­ra da se udu­be u ono šta za­i­sta iz­go­va­ra­ju ili pi­šu jed­ni dru­gi­ma. Za­što bi se mu­či­li da pre­vo­de en­gle­ske iz­ra­ze kad je uče­ni­je i mo­der­ni­je re­ći „pejs­mej­ker” ne­go „vo­dič sr­ča­nog rit­ma”? Pre­ćut­no se pod­ra­zu­me­va da svi zna­ju en­gle­ski je­zik.

Ka­ko se le­ka­ri obra­ća­ju pa­ci­jen­ti­ma – la­i­ci­ma? Da li se tru­de da ih pra­vil­no raz­u­me­ju? Sti­če se uti­sak da ne. Za­što je „pul­mo­nar­ni“, a ni­je pul­mo­nal­ni? Ve­ro­vat­no za­to što je pul­mo­nary na en­gle­skom je­zi­ku, a la­ik zna sa­mo za pluć­ni. Ov­de, na­rav­no, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da se ne­ke od ovih re­či grč­ko-la­tin­skog po­re­kla po­sred­stvom en­gle­skog je­zi­ka po­gre­šno pre­no­se u srp­ski je­zik. Na­i­me, ako le­kar na­pi­še ili iz­go­vo­ri pe­ri­to­ne­um, a iz nje­ga iz­ve­de pri­dev „pe­ri­to­ne­al­ni“ (engl. pe­ri­to­neal), s pra­vom će­mo se za­pi­ta­ti da li je za­bo­ra­vio, ili, što je go­re, ni­je na­u­čio pri­dev­ske na­stav­ke u srp­skom je­zi­ku -ski, -čki i -ški, da­kle pe­ri­to­ne­um­ski. Ovim pri­me­ri­ma mo­že­mo do­da­ti i „vi­ral­ni“ od engl. vi­ral, ali ka­ko se ra­di o lat. vi­rus, u skla­du s pra­vi­li­ma srp­skog je­zi­ka, pri­dev tre­ba da gla­si vi­ru­sni. Ka­da le­kar sa­op­šti bo­le­sni­ku da mu je „di­jag­no­sti­fi­ko­van“ rak i da je „raz­vio“ „obo­le­nje“, vi­di­mo da je reč o o tri poj­ma iz en­gle­skog je­zi­ka: di­ag­no­se (po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka), il­lness i de­ve­lop. Di­jag­no­sti­ko­va­ti (ka­ko je pra­vil­no u srp­skom je­zi­ku) sve se re­đe pi­še i iz­go­va­ra, „obo­le­nje“ je u stva­ri obo­lje­nje, a za­bo­ra­vi­li smo da se obo­le­va od­no­sno do­bi­ja, a ni­ka­ko „raz­vi­ja“ bo­lest! Ra­di se o bu­kval­nom pre­vo­du ter­mi­na de­ve­lop što se da­lje pre­no­si i na iz­ra­ze kao što su „raz­vi­ti“ pro­gram/pro­je­kat/stra­te­gi­ju. 

Naj­zad, ka­ko se upo­tre­blja­va­ju me­di­cin­ski ter­mi­ni u po­pu­lar­nom je­zi­ku. Pre iz­ve­snog vre­me­na, u štam­pa­nim me­di­ji­ma, po­ja­vio se po­du­ži tekst o „štit­noj“ žle­zdi/ „ti­ro­i­di“? Auto­ru tek­sta oči­gled­no ni­je po­zna­to da ova žle­zda s unu­tra­šnjim lu­če­njem ne „šti­ti“ već je u ob­li­ku šti­ta – da­kle, šti­ta­sta žle­zda. Struč­ni iz­raz ni­je „ti­ro­i­da“ (engl. thyroid) već ti­re­o­i­dea, jer ova žle­zda lu­či ti­re­o­id­ne (ne „ti­ro­id­ne“) hor­mo­ne. Da li je po­treb­no obra­zo­va­ti la­i­ke da ni­je pra­vil­no re­ći ili na­pi­sa­ti „la­ba­ra­to­ri­ja“, „la­pa­ra­sko­pi­ja“, već la­bo­ra­to­ri­ja, la­pa­ro­sko­pi­ja? Mi­sli­mo da sva­ka­ko tre­ba, jer usko­ro će­mo ići u „lab“ (engl. la­bo­ra­tory, skra­će­no lab) po re­zul­ta­te!? Da li će obi­čan, po­go­to­vo ma­nje obra­zo­van, svet od­mah raz­u­me­ti šta zna­či da tre­ba da bu­de „do­nor“ (engl. do­nor) i da „do­ni­ra“ (engl. do­na­te) svo­je or­ga­ne!? Kao da smo za­bo­ra­vi­li na srp­ske re­či da­va­lac i da­ti. Tako čitamo da mo­ra­mo da vo­di­mo ra­ču­na o „hi­dra­ci­ji“ (engl. hydra­tion), tj. od do­volj­nom uno­su teč­no­sti u or­ga­ni­zam, a reč je o hi­dra­ta­ci­ji.

Ima li kra­ja ova­kvim pri­me­ri­ma? S ogrom­nim, ubr­za­nim raz­vo­jem me­di­cin­ske na­u­ke i teh­no­lo­gi­je, za­klju­či­li bi­smo da ne­ma i da im se ne na­zi­re kraj. Je­zik je ži­va ma­te­ri­ja i te­ško je ići uko­rak s na­u­kom i teh­no­lo­gi­jom i pra­vil­no na­zva­ti no­ve po­ja­ve, pro­ce­se i teh­ni­ke na srp­skom je­zi­ku. Ono što mo­že­mo je­ste da ne do­zvo­li­mo pre­te­ra­nu an­gli­ci­za­ci­ju, pa i od­u­mi­ra­nje, srp­skog me­di­cin­skog je­zi­ka u ko­rist en­gle­skog, ka­ko ga, ne­ki, s pra­vom, na­zi­va­ju kil­ler lan­gu­a­ge – je­zik-ubi­ca.

Dr So­fi­ja Mi­ćić Kan­di­jaš

Pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du