Pejzaž kao psihološka mapa

Umetnički par „Distruktura” već deceniju baštini temu urbanog, gradskog pejzaža – kroz različite forme, medije i moguća njegova čitanja. Verni ovoj poetici, na postavci u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda Milica Milićević i Milan Bosnić izložili su nedavno radove iz tri projekta, rađene od 2013. do 2015. godine. Jedan je u vezi sa Beogradom, drugi sa Gracom a treći sa Sarajevom. Iako ovaj par u svojim projektima najčešće koristi fotografiju, radovi su realizovani u različitim medijima – slika, fotografija i video, što samo po sebi podvlači raznolikost teme.

U ovom, kao i u ostalim slučajevima kad su oni u pitanju, pejzaž tematizuje disperzivno polje – konstruisanu sliku, geografski pojam, socijalnu kategoriju. Sva značenja koja bi mogao da ima jedan srednjoevropski prostor, kojem i mi pripadamo. Na dvema slikama, otuda, prikazani su obrisi Novog Beograda, ukomponovani uz geografske i amorfne koloritne elemente. Posmatrajući radove pejzaž doživljavamo kao sliku – predstavu, razdeljenu na sitna, minijaturna polja.

– Sam Novi Beograd prva je destinacija od koje kreće taj, takozvani, srednjoevropski prostor. Pošli smo od grada iz kojeg mi potičemo. Slike Beograda, psihogeografska mapa Graca i video čija je radnja smeštena u Sarajevo povezuje slična kulturna, socijalna i politička matrica. U tom prostoru postoje recidivi istorijskog konteksta, jedno vreme postojala je Srednja Evropa, kao ujedinjeni politički prostor, pre svega pod Austrougarskom. On i danas izgleda kao prostor u kojem vlada slična kulturna matrica, sve više biva fluidan, bez jasnih razgraničenja. I to se vidi na primerima iz arhitekture, kulture. Reč je o spoju slovenskog i germanskog identiteta – kaže Milan Bosnić. 

Neki od radova imaju nazive na nemačkom, što je još jedna od referenci na jezik koji je ranije dominirao geografskim područjem njihovog interesovanja. Pejzaž se može sagledati i na psihološkom nivou. Kao pomoć u identifikaciji sopstvene prošlosti i anticipiranja budućnosti. Kao putokaz ka odgovoru na pitanje koje su karakteristike prostora u kojem egzistiramo i koliko ga je moguće definisati, omeđiti. Nekad je on prirodom dat, nekad konstruisan, što i jeste baza na kojoj se, između ostalog, bazira njihovo umetničko preispitivanje.

– Intimna geografija, koju savladavamo krećući se kroz odabrani prostor, upućuje nas da identifikujemo, ispitujemo, tumačimo njegove karakteristike, datosti, jasne geometrijske iskaze – objašnjava Milica Milićević.

Jedan od radova bavi se, posredno, temom migracija, odnosno odlivom intelektualaca sa bivšeg jugoslovenskog prostora. Iako priče nisu u direktnoj vezi, neizbežno je bilo pitati ih kako doživljavaju trenutno najveću evropsku preokupaciju – reku izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka... Jednu od najvećih migracija ikada.

– Čitava situacija, koja je tragična iz perspektive sudbina tih ljudi, je ispolitizovana. Opet, mislimo da se ispostavilo da niko u Evropi nije bio spreman na tako nešto, iako je svojim činjenjem ili nečinjenjem jedan deo evropskih zemalja doprineo tome da dođe do ove situacije – smatraju ovo dvoje umetnika. 

Milica Milićević i Milan Bosnić diplomirali su i magistrirali na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo. Od 2005. rade na zajedničkim projektima kao umetnički par koji živi u Beogradu. Njihov rad predstavljen je u Srbiji i u inostranstvu na brojnim samostalnim i grupnim izložbama: od Austrije, Slovačke, Rumunije, Praga, preko Luksemburga, Holandije, Francuske do Tajvana. Radovi im se nalaze u privatnim, javnim i korporativnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, uključujući kolekciju Centra za savremenu umetnost u Augzburgu, Muzeja za savremenu umetnost Vojvodine, Kulturnog centra Beograda, Muzeja grada Beograda, Telenor kolekciju.