Beko zbog dugova prodaje imovinu

Biznismen Milan Beko prodaje imovinu „Luke Beograd” jer je to deo unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća, odnosno dogovora sa poveriocima. To je juče i potvrdio za „Politiku”.

Dakle, izmirenje obaveza prema bankama je razlog oglašavanja prodaje nekretnina, a ne zato što ovaj biznismen pakuje kofere i seli biznis u inostranstvo, kao što su objavili tabloidi.

U skladu sa odredbama unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), koji praktično predstavlja dogovor prezaduženog preduzeća sa bankama, kako bi se izbegao stečaj, „Luka Beograd” oglasila je pre dva dana prodaju imovine prve grupe povezanih lica. To su „Lumako”, „Drum krek”, „Luka petrol”, „Nova luka”, „Delute” i preduzeće „Gizmal” sa Kipra.

Tako, na primer početna cena zemljišta u Šimanovcima, gde se nalazi privredno društvo „Lumako”, košta 2,38 miliona evra. Imovina celog privrednog društva procenjena je na 9,93 miliona evra. Početna cena za „Luku petrol” je 6,35 miliona evra, a „Gizmal” sa Kipra procenjen je na 54.000 evra. Na prodaju je oglašena i imovina „Luke Beograd” pa tako poslovna zgrada košta 36.507 evra. Rok za podnošenje pisanih ponuda za kupovinu imovine ističe 12. januara 2016. godine.

„Luka Beograd” odavno je u poslovnim problemima. Preduzeće je nastavilo negativno poslovanje, a kompanija je u velikoj meri opterećena dugom.

Poslovni prihod je smanjen nepuna četiri odsto – na 927,6 miliona dinara, dok je dobitak iz poslovanja pao 43 odsto – na 73 miliona dinara. Zbog visokih finansijskih rashoda krajnji rezultat je bio negativan i iznosio je preko jedne milijarde dinara (2013. godine gubitak je iznosio 770 miliona dinara).

Prema rečima Nenada Gujaničića iz Vajz brokera, s obzirom na to da kompanija negativno posluje već duže vreme, postepeno se „topi” i kapital.

– Kapital je na kraju prošle godine pao na tri milijarde dinara. Kada govorimo o dugu, on je prilično visok za ovaj obim poslovanja i kapitala i iznosi 6,8 milijardi dinara. To je dvostruko više u odnosu na kapital. Ono što je karakteristično za dug jeste činjenica da je 2013. kompanija imala veoma visoke kratkoročne finansijske obaveze, dok su na kraju 2014. dugovi uglavnom bili dugoročni. To znači da su uzeti novi krediti – ocenjuje Gujaničić.

Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) omogućava zaduženim preduzećima da postignu dogovor sa poveriocima, najpre sa bankama, kako bi „uhvatili dah“ i pokušali da izađu na „zelenu granu“.

– Međutim, kod nas u praksi vrlo često UPPR predstavlja čistu kupovinu vremena kojom se obaveze prebacuju u budućnost, a problemi obično ostanu nerešeni. Glavni problem kod UPPR-a jeste što dosta kompanija koje su u problemu imaju prilično neodrživ dug, a s druge strane ne mogu da obezbede potreban kapital bilo prostom dokapitalizacijom ili prodajom neposlovne ili poslovne imovine – kaže Gujaničić.

Naši sagovornici iz sveta biznisa kažu da će Beko kada je o magacinskim prostorima reč, koji se prodaju pojedinačno, uglavnom moći da nađe kupca i da zainteresovanih za takvu vrstu kupovine ima. U slučaju da Beko ne proda svoju imovinu, moraće da nađe druge izvore prihoda da namiri banke i vrati svoje obaveze poveriocima. Ako mu ništa od toga ne pođe za rukom nad preduzećem će biti otvoren stečaj.

UPPR „Luke Beograd” usvojen je, inače, pred Privrednim sudom u Beogradu 21. jula 2014. godine. Za stečajnog upravnika imenovana je Andrijana Živanović, koja je inače savetnica ministra privrede Željka Sertića.

Prema podacima iz izveštaja KPMG-a o izvršenom nadzoru nad UPPR-om, ukupne obaveze prema poveriocima na dan 31. 8. 2015. godine iznose 62,59 miliona evra. Poverioci su Pireus, Inteza i Komercijalna banka. Prva 24 meseca „Luka Beograd” će plaćati kamate u iznosu tromesečnog EURIBOR-a plus 1,78 odsto.

Beko je kredite uzimao i od Univerzal banke, Sber banke, Privredne banke, Agroindustrijske komercijalne banke, Aik banke i Poštanske štedionice.

Preduzeće je jedno vreme bilo i u blokadi, ali i na spisku poreskih dužnika. Dug od 98 miliona dinara prema Poreskoj upravi je izmiren i kompanija više nije na spisku dužnika. Račun „Luke Beograd”, takođe, nije blokiran.

Milan Beko, koga su nepoznate osobe pre godinu dana pokušale da ubiju ispred njegove kuće, nije krio da je pogrešio kada je 2005. godine, zajedno sa Miroslavom Miškovićem preko investicionog fonda Vrldfin, kupio akcije „Luke Beograd” za 40 miliona evra. Ovu kupovinu od početka su pratile kontroverze. Prvo su akcionari bili nezadovoljni niskom cenom. Da su s pravom negodovali, potvrdio je posle tri godine Savet za borbu protiv korupcije. U izveštaju su skrenuli pažnju da je oštećen budžet Srbije, i bivši akcionari, jer je transakcija obavljena tako što je uzeta stara knjigovodstvena vrednost, dva i po puta niža od aktuelne. Spekulisalo se da su vlasnici kupili „Luku” zbog 220 hektara zemljišta. Međutim, grad Beograd i „Luka” se već godinama spore oko prava na raspolaganje zemljištem „Luke”. Grad je uspeo da se uknjiži na polovini tog zemljišta i na taj način onemogućio „Luku” da izgradi poslovno-stambeni kompleks grad na vodi. U jednom trenutku Beko je čak gradonačelniku Draganu Đilasu ponudio da grad otkupi „Luku”. Zbog problema oko ove firme Beko, koji nije davao izjave novinarima, izašao je u jednom trenutku iz senke i počeo javno da govori. Zbog ove firme sukobio se i sa aktuelnom vlašću, ali se razišao i sa Miroslavom Miškovićem svojim polovnim partnerom. Beko je tvrdio da mu je Vučić ukrao ideju o gradu na vodi. Realizaciju njegovog projekta dodatno je usporila konverzija zemljišta, za koju su prema nekim pretpostavkama vlasnici trebali da plate nekoliko stotina miliona evra. Mada tačan iznos nikada nije utvrđen.