Mahirova smrt

Samoubistvo dečaka Mahira Rakovca i detalji iz potresnog pisma Mahirove majke, ne prestaju da potresaju javnost u čitavoj bivšoj Jugoslaviji.

„Šta krijete i za čiji račun? Koliko dece danas ćuteći pati i razmišlja o samoubistvu, dok vi ćutite, nastavnici, pedagozi, prosvetni inspektori, silna ministarstva? Može li novac kupiti baš sve? Da li se bojite Boga ili mislite da ste i s njim napravili poslovni aranžman?” Ovo su samo neka od pitanja koje je u potresnom otvorenom pismu javnosti postavila Alisa Mahmutović, majka četrnaestogodišnjeg Mahira Rakovca koji je prošlog meseca izvršio samoubistvo skočivši sa osmog sprata zgrade u sarajevskom naselju Dobrinja. Pre nego što je zakoračio u smrt Mahir je zapalio svoju školsku torbu.

Mahirova majka, ali i njegov očuh Dubravko Lovrenović, poznati profesor na sarajevskom Filozofskom fakultetu, tvrde da je Mahir, koji je bio uzoran učenik, izvršio samoubistvo zbog „vršnjačkog terora i seksualnog zlostavljanja u Internacionalnoj školi na Ilidži” iz koje su ga, iz tih razloga, ispisali nakon dve godine. Ali, „vršnjaci monstrumi” nisu ga ostavljali na miru, zlostavljali su ga i dalje. On to više nije mogao da izdrži.

„Dečak nad kojim su se iživljavali zaštićeni sinovi i kćeri gradske ’elite’ nije izdržao. Šta se uzornom i odličnom detetu događalo u te dve godine? Šta se može dogoditi detetu, toliko strašno, toliko neizdrživo da to ne može podeliti sa rođenom majkom”, pita Mahmutovićeva koja oseća da je njen sin bio izgubio svaku nadu, jer je višestruko izdan. S jedne strane od svojih prijatelja, a s duge od onih koji su zakonski bili obavezni da ga zaštite.

Mahirova majka, koja je profesor na Filozofskom fakultetu u Zenici, navodi kako novac i političke veze u skupoj elitnoj školi daju pravo maloletnim zlostavljačima na sve što požele, pa i na najgore perverzije. Plata i topli obrok dovoljni su nastavniku da gleda i ćuti dok se topi život dece čiji roditelji ne pripadaju tranzicijskom miljeu. Na kraju, ona pita čije će dete biti sledeće i izražava strah od ponavljanja zla. Koliko mučenih i mrcvarenih nikada više neće doći kući? Ili će doći, ali trajno istraumirani. Koja majka više neće ugledati svoje dete sa rancem na vratima?

O onome što je preživljavao, Mahir nije nikome pričao. Koliko je takve dece koja ćute i kriju od najbližih svoju bol? U BiH se tek nakon Mahirove smrti počelo govoriti o vršnjačkom zlostavljanju. Koliko Mahira ima u zemlji koja se nekada zvala Jugoslavija?