Amfilohijev Franjo

Kada je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije skinuo čini sa samoupravnog socijalizma, na nedavnom šatorskom protestu protiv Mila Đukanovića, bila je to prvorazredna novost u retorici Srpske pravoslavne crkve. Naročito je zvučalo jeretički kada je Amfilohije rehabilitovao petokraku koju je smatrao simbolom nečastivog koji se vrzmao po šumama i gorama Montenegra. Ali, nije se on prikazao kao jedini kandidat za Ciprasa u mantiji. Papa Franjo odavno miri levicu sa Hristom.

Sada su se sveti otac i čovek broj dva u hijerarhiji SPC susreli u Vatikanu, gde su raspravljali o mnogo značajnijim pitanjima nego što su ideološke polemike o bliskosti hrišćanstva i komunizma. Zvanično, papa i Amfilohije su razgovarali o načinu na koji bi moglo da se reši sporno pitanje kanonizacije hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, koje opterećuje ne samo duhovne već i svetovne odnose Beograda i Zagreba.

Ali, očigledno je da se vatikanski susret nekonvencionalnog episkopa Rima, koji po svojoj globalnoj popularnosti dostiže razmere pop-stara, i moćnog duhovnika SPC, poznatog po svojim čestim izletima u politiku, barem po Amfilohijevim izjavama, može smatrati početkom jednog divnog prijateljstva.

Zainteresovanost pape da sasluša argumente naše Crkve i sklonost svetog oca ka zajedničkom rešavanju problematične Stepinčeve svetosti, za koju, gle čuda, mnogo više skepse pokazuje Rim nego Zagrebačka nabdiskupija, očigledno je omekšala i tvrdo srce mitropolitovo, te je papi izrekao neočekivani kompliment. Rekao je da ga Franjo veoma podseća na patrijarha Pavla.

Ako mitropolit koji je ispovedio Slobu Miloševića, krstio Čedu Jovanovića, održao posmrtni govor Zoranu Đinđiću, prokleo čitavu Vladu Srbije i odlikovao Šešelja, javno pruži ovakav kompliment papi, vernici SPC ostaju u čvrstoj veri da je Franjo dobrodošao u Srbiju više od svih svojih prethodnika na vatikanskom prestolu.

Ako je, takođe, Amfilohije do sada važio za čuvara tvrđave srpstva i pravoslavlja, njegov nagli preokret u slikanju karaktera oca Rima, uz zahvalnost što Vatikan nije priznao Kosovo i podržao nas u Unesku, može se čitati i kao priprema vernika SPC za dobrodošlicu poglavaru Rimokatoličke crkve.

Zemaljski Beograd, za razliku od nebeskog, nije izražavao protivljenje papinoj poseti Srbiji, jer bi, kao šef države Vatikan, koja nije priznala Kosovo, papa u svakoj drugoj prilici, i u nekoj drugoj odeždi, bio drag gost u Srbiji. Da li je Franjo čovek koji može da izmiri svetovni i politički pragmatizam i duhovnu skepsu Srba? Da li bi pokojni patrijarh Pavle, koga su smatrali svecem za života, izrekao dobrodošlicu čoveku koji Amfilohija tako neodoljivo podseća na njega?