Američki populizam

Predsednički izbori u Americi, koji su zapravo zahvaljujući preliminarnim unutarstranačkim nadmetanjima već uveliko u toku, po svoj prilici biće zanimljivi u svakom pogledu. Ko god od troje realnih kandidata postane predsednik, biće veoma neobičan za američku tradiciju politike. U igri su jedna žena, jedan čovek stariji od sedamdeset godina i jedan tamnoputi kandidat.

Međutim, osim karakteristika kandidata, ovo nadmetanje neobičnim čine i političke i posebno ekonomske okolnosti. Amerika, po svemu sudeći, ulazi u ozbiljnu recesiju koja se već nekoliko godina najavljuje s obzirom na realne ekonomske parametre. Neizbežno podizanje kamatnih stopa preseklo je bum u građevinarstvu i stanogradnji, tako da tržište nekretnina već dve godine doživljava kolaps. Milioni ljudi su ostali bez stanova i kuća zato što više nisu mogli da otplaćuju povećane kamate. Veliki broj nekretnina tako se odjednom našao na tržištu i učinio da cene stanova i kuća znatno opadaju. No i pored toga kupovina je stala zbog straha od visokih kamata i njihovog mogućeg povećanja.

Nedavni nagli pad akcija velikih kompanija uneo je dodatnu količinu straha u inače preplašeno i dosta zbunjeno američko javno mnjenje. Skok cena nafte na svetskom tržištu odražava se naravno i na skok cene goriva kao i na primetnu inflaciju koju zvanične statistike prikrivaju. Ne treba zaboraviti da se ovaj rašireni osećaj nesigurnosti i straha od trenutnih ekonomskih kretanja odvija u atmosferi pune svesti o tome da Irak polako postaje novi Vijetnam i da nikome nije jasno kako i da li će se Amerika uopšte izvući iz bliskoistočnog kotla.

Možda najbolji pokazatelj novih, za Ameriku neverovatnih tendencija je pravi mali rat koji su senatori Klinton i Obama vodili povodom sporazuma NAFTA. Obamin štab je na mnoštvo mejl adresa poslao citate u kojima je Hilari Klinton svojevremeno pozitivno govorila o posledicama ovog sporazuma koji je potpisao i sprovodio njen muž. Klintonova je odgovorila veoma brutalnim kontranapadom u kome je takođe koristila nekadašnje izjave svog protivnika u kojima se mogu naslutiti afirmativni stavovi o istom sporazumu.

Najvažnije je, međutim, da je trud oba kandidata usmeren ka ograđivanju od NAFTA sporazuma, jer je očigledno preovlađujući stav u javnom mnjenju da se radi o nečem veoma lošem za Ameriku. Čitav događaj je izbio u predvečerje izbora u industrijskom Ohaju koji se tradicionalno smatraju ključnim.

NAFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između SAD, Meksika i Kanade koji je stupio na snagu 1. januara. 1994. godine. Promovisan je tokom proteklog perioda kao jedan od najvažnijih momenata u ukupnoj globalnoj politici širenja slobodnog tržišta i uklanjanja carinskih barijera. Naravno, SAD su kao najveća ekonomska sila prednjačile u otvaranju raznih tržišta za svoje kompanije. Ovaj novi stav prema sporazumu NAFTA (Obama eksplicitno insistira na tome da sporazum treba preispitati i preraditi) odražava nezadovoljstvo velikog broja Amerikanaca, a posebno radnika, posledicama primene ugovora. Amerikom se raširio populistički stav promovisan u dokumentarcima Majkla Mura da su im Meksikanci „pojeli” poslove. Zaista, veliki deo industrijske proizvodnje je izmešten iz Amerike u Meksiko gde je radna snaga neuporedivo jeftinija. Prema zvaničnoj statistici, u ovoj oblasti je izgubljeno čak 3.654.000 poslova. Ekonomisti su tvrdili da će odliv ovih poslova biti nadoknađen povećanjem zaposlenja u sektoru usluga. Međutim, s jedne strane, i ti poslovi su počeli da odlaze van granica tražeći jeftiniju radnu snagu. S druge strane, pojavio se novi pritisak meksičke imigracije, koji obični Amerikanci vide kao direktnu posledicu sporazuma NAFTA. Milioni ilegalnih imigranata preplavili su Ameriku i znatno smanjili nadnice, što odgovara poslodavcima, ali protiv čega se bune obični radnici. Senat je 2006. doneo zakon o podizanju žičane ograde na granici sa Meksikom. Iste godine razmatran je i predlog senatora Mekejna i Kenedija da se ilegalnim imigrantima dodeli legalan boravak, ali je brzo skinut nakon snažnog protivljenja javnosti. Smatra se da će to Mekejnu biti jedan od najvećih problema u kampanji.

Sve u svemu, veoma je zanimljivo posmatrati kako zemljom koja je čitav svet terala da otvara granice, duvaju vetrovi primitivnog populizma i protekcionizma. Čak i najrazvijenija i najbogatija privreda na svetu ne može da spreči da se njeni građani u trenucima krize ponašaju isto kao i svi drugi ljudi na planeti.

naučni saradnik u Institutu za evropske studije