Da li je dinosauruse istrebio čovek

Desetine vrsta džinovskih travojeda i ptica grabljivica – takozvanih „ptica užasa” – naseljavale su nekoliko kontinenata na Zemlji pre oko 50.000 do 100.000 godina. Međutim, do početka takozvanog istorijskog perioda većina njih je izumrla. Po mišljenju Giforda Milera, sa američkog Univerziteta države Kolorado u Boulderu, to je rezultat – „invazije” čoveka.

Spržene ljuske

„Ptice užasa” bile su visoke tri metra, imale su snažan kljun i noge, ali nisu znale kako da lete. Samo neke vrste, kao što su novozelandska moa, nestale su neposredno pre nego što su Australiju i Novi Zeland otkrili evropski putnici. Period izumiranja je počeo pre oko 45.000 godina, u vreme kada su ove teritorije prvi put naseljena ljudima, smatraju naučnici.

Miler i njegovi saradnici istraživali su fragmente ljuske jajeta takozvanih geniornisa (Genyornis newtoni), koji su izumrli pre bezmalo 40.000 godina. Ispitivanjem sadržaja više od 2.000 fosilnih gnezda, koja su pronađena u različitim regionima Australije, posebno su obratili pažnju na činjenicu da su cele ljuske, starije od 47.000 godina, bile čiste i na sebi nisu imale tragove vatre, dok su daleko mlađi „uzorci” bili prilično nagoreli. To bi moglo da svedoči o dve stvari: ili su jaja „stradala” u šumskom ili stepskom požaru, ili su poslužena kao hrana drevnim Aboridžinima koji su ih ispržili na logorskoj vatri. To i ne bi bilo mnogo čudno jer se slična priča desila sa mineralima bogatim jajima ptice emu...

Ranije se smatralo da je drevna fauna Australije istrebljenja zbog klimatskih promena na kontinentu. Međutim, najnovija otkrića naučnog tima Giforda Milera stavljaju ovu hipotezu pod znak pitanja.

Naime, postoje podaci da su se prvi ljudi pojavili na teritoriji Australije otprilike pre 45.000 do 47.000 godina, dok su Genyornis newtoni i drugi veliki predstavnici megafaune izumrli otprilike pet milenijuma kasnije, pa je verzija sa pojedenim jajima izgleda verovatnija.

„Mi verujemo da su ova jaja pripremili ljudi, koji su bacali ljuske u vatru i oko nje”, prokomentarisao je Giford Miler u naučnom radu objavljenom u časopisu „Nature Communications”.

Paleontolog i njegove kolege smatraju da su lokalni domoroci ubijali „ptice užasa” i krali njihova gnezda sa jajima, koja su zatim koristili kao hranu.

„Smatramo da su ovi ostaci prvi i, za sada, jedini značajan dokaz da su drevni ljudi lovili različite predstavnike megafaune Australije. Mi smo otkrili tragove izgorelih ljuski jaja na više od 200 mesta na celom kontinentu”, rekao je Miler.

Predatori iz ljudskog roda

Jasno je da naši daleki preci nisu baš mnogo razmišljali ni o ekologiji, niti o potrebi očuvanja živih vrsta. „Ptice užasa” mogle su za njih da predstavljaju pretnju. Istini za volju, ovi giganti su izgledali naprosto sablasno, pa nije ni čudo što su „zaradili” takvo ime. Takođe, neki od njih hranili su se mesom, tako da su, teoretski gledano, mogli da napadnu i ljude.

Osim toga, u prirodi stvari stoje tako da jedna vrsta istrebljuje drugu. Čovek u tome nije bio izuzetak. Postoji, međutim, teorija o tome da su u početku svi ljudi bili vegetarijanci. Ali ona ničim nije potkrepljena. Aboridžini su u velikim pticama ili, barem, jajima koja su ti giganti polagali u gnezda videli izvor hrane i tu pomoći nije bilo...

I dinosaurusi takođe?

Čovečanstvo, takođe, može da bude uključeno i u istrebljenje džinovskih dinosaurusa. Oni su nestali sa lica Zemlje, takođe, istovremeno sa pojavom prvih autohtonih Australijanaca. Pronađeni su dokazi da su ljudi ubijali šest metara velike gigante, pretke današnjih guštera varana. Možda zbog toga što su oni predstavljali za njih opasnost, a moguće i zbog lova...

Uzgred, prvi ljudi mogli su da se pojavi na Zemlji još u doba dinosaurusa. U okrugu Doson (SAD, država Montana) otkriven je rog triceratopsa starog oko 33.500 godina. Dok su, prema zvaničnoj verziji, džinovski reptili izumrli pre 65 miliona godina. Možda je reč samo o pojedinačnim vrstama. A neki od njih su opstali sve do pojave „razumnog čoveka”.