Nemački ribari majstori za babuške

Subotica – Metalni čamac polako pristaje uz mali mol na Palićkom jezeru s kantama punim ribe. Jedan od članova porodične „Ribarnice Kun” podiže jednu ribu i izgovara njeno ime na latinskom. Mišel Roman, diplomirani hidrolog koji već petu godinu na Paliću u ime nemačke organizacije GIZ pomaže u osposobljavanju jezera, objašnjava nam da je to u poslednjih 16 dana trinaesta riblja vrsta koju su našli u vodi.

Svaka nova vrsta pomno se beleži, jer jezero Palić je potpuno okupirala babuška, za koju se procenjuje da čini 98 odsto ribljeg sveta jezera i da je ima oko 160 tona. Upravo zbog prenaseljenosti jezera jednom vrstom u pomoć je pozvana „Ribarnica Kun” iz Nemačke. Dr Gec Kun stručnjak je za sanacioni izlov i selektivnim tehnikama ribarenja već 50 godina uspostavlja poremećen lanac ishrane u vodama. Kaže da nikada do sada nije video ovakvu nesrazmeru u odnosu ribljih vrsta i ističe da je to katastrofa za jezero.

– Poremećeni lanac ishrane, nastao ekspanzijom babuški, jedan je od glavnih razloga što je voda u jezeru mutna – objašnjava Mišel Roman. – Prirodna ravnoteža je poremećena, vodi nedostaju dafnije, vodeni račići koji bi pojeli zooplankton. Sada imamo samo alge i babuške, a između njih je prekinut prehrambeni lanac – objašnjava Roman.

U projektu sanacije jezera koji je pre nekoliko meseci prihvatila i Nemačka razvojna banka KfV, i za njega odvojila donaciju od 6,5 miliona evra, jedna od mera jeste i biomanipulacija, odnosno uspostavljanje ravnoteže u jezeru u pogledu vrste i broja njenih stanovnika. A to je značilo izloviti bar polovinu od, kako se procenjuje, 160 tona babuški. Zbog toga je angažovana „Ribarnica Kun”.

Nemački ribari stigli su na obalu Palića pre dve sedmice i čim su zabacili udice imali su odličan izlov. U njihove mreže do sada je uhvaćeno 16,8 tona ribe, ili bar tri puta više nego što su očekivali tokom ovog probnog sanacionog izlova.

– Postoji i u Nemačkoj veliki broj malih jezera koja su turistička mesta i koja imaju problema sa eutrofikacijom, isto kao i Palić. Kad su leti visoke temperature, bujaju alge i cijanobakterije, isto kao što je ovde slučaj. Na tim jezerima uspeli smo da kroz promenu ribljeg fonda smanjimo broj algi. Palićko jezero je do sada najveći projekat koji radimo i bilo je zanimljivo ovamo preneti naša iskustva. Isprobali smo nekoliko tehnika izlova ribe, utvrdili najuspešniji i količina izlova je iznad naših očekivanja – kaže za naš list dr Gec Kun.

Mišel Roman dodaje da su proteklih dana nemački ribari lovili mrežama koje se vuku, malim i velikim vrškama i strujom. Najviše ribe iz jezera su izvukli velikim vrškama koje su korišćene i na Bodenskom jezeru, ali i strujom.

– Reč je o kontrolisanoj upotrebi struje koja je dozvoljena za naučne i istraživačke svrhe. Ta struja prođe samo kroz kožu ribe i ošamuti je. To nam je bilo važno i zbog toga što svu ribu koja nije babuška, a naišli smo do sada na 2.638 komada smuđa i 224 komada grgeča, odmah vraćamo u jezero – navodi Roman.

Iz jezera je u protekle dve sedmice izlovljen deseti deo babuški, koje su upućene u zoološke vrtove na Paliću, Beogradu, Kolutu, gde će biti upotrebljene kao hrana za životinje. U jezeru su ostale još desetine tona koje treba izloviti.

– Naš zadatak jeste da utvrdimo način na koji ćemo to učiniti. Sačinićemo izveštaje i proslediti ih Nemačkoj razvojnoj banci. Potom će biti procenjeno na koji će način biti nastavljen izlov i koju opremu treba kupiti – kaže nam Roman.

Nema mnogo mulja

Jedna od dominantnih ideja u prethodnom periodu predviđala je takozvano izmuljavanje Palića, za koje su bili predviđeni ogromni iznosi. Mišel Roman kaže da su u Nemačkoj još pre tri-četiri decenije odustali od takvih projekata, jer su bili preskupi i bez efekta po život jezera.

– U Paliću smo pronašli tek 10 do 15 centimetara mulja, što je uobičajeno za ovu vrstu jezera. Ribari su čak imali problem da učvrste mreže, pošto je tlo bilo previše tvrdo – naglašava Roman.