Šejh Mustafino turbe biće otvoreno u Noći muzeja

Šejh Mustafino turbe, jedan od najstarijih sakralnih objekata iz osmanskog perioda u Beogradu, koje se nalazi ispod Studentskog parka, na uglu sa Višnjićevom ulicom, podignuto 1783. godine, skoro nikada nije otvoreno za javnost.

Da je za Beograđane interesantno uverili smo se uživo kada je ekipa „Politike” bila u obilasku zarad pravljenja ove reportaže. Za tih dvadesetak minuta koliko smo proveli u razgovoru sa Lejlom Alomerović iz Islamske zajednice Srbije desetak sugrađana poželelo je da uđe unutar zdanja koje za sve muslimane u našoj zemlji predstavlja sveto mesto. 

Lokalitet je prvi put prošle godine bio ekskluzivno dostupan Beograđanima tokom Noći muzeja, kada je bilo iznenađujuće mnogo posetilaca.

Ove godine, tokom iste manifestacije, koja u subotu 21. maja počinje u 17 sati popodne i traje do jedan sat iza ponoći, ovaj spomenik ponovo će otvoriti svoja vrata i podsetiti na istoriju koja je u vezi sa prostorom Studentskog parka, samim turbetom i Višnjićevom ulicom.

Turbe je sagrađeno od kamena, u njemu su sahranjeni šejh Mustafa Bagdađanin sa još dva derviša, Orsanli Mehmed-babom i Hatenđeli šef Hadži Ome-babom, unutrašnjost je ukrašena zapisima iz Kurana, dok se na sredini prostorije nalazi pokriven sarkofag koji obeležava grob.

Turbe je zaštićeno kao spomenik kulture nakon Drugog svetskog rata, dugo vremena je bilo u lošem stanju ali je 2013. godine u potpunosti restaurirano mada je i danas često na meti uličnih grafitista.

Nekada davno bilo je u sastavu tekije, bogomolje u kojoj su se derviši moćnog derviškog reda Kadiri okupljali i vršili verske obrede. U blizini su se nalazili džamija i tursko groblje, koje je, kažu, bilo najveće u Beogradu i pokrivalo je veliki deo današnjeg Studentskog parka.

Po odlasku Turaka iz Beograda groblje je zaboravljeno, mezari (islamski nadgrobni spomenici) zauvek su nestali, a na tom mestu naselio se Veliki pijac koji se dugo prostirao ispred Kapetan-Mišinog zdanja, u to doba najveće i najimpresivnije zgrade u Beogradu.

– Veruje se da sama tradicija izgradnje objekta koji zovemo turbe potiče od želje da se grobna mesta, koja su se nalazila u pustinjskim krajevima, zaštite od oluje i vetrova da bi kasnije došlo do građenja malo većih zdanja koja predstavljaju sazidane grobnice. Bitno je podsetiti na to da se Višnjićeva ulica nekada zvala Derviška, duž nje je bio čitav niz tekija. Ispod prostorija u kojima je danas Crveni krst još uvek se nalaze podrumi jedne od njih. Tu su bili i škola i još neki pomoćni objekti. Za muslimane je to bio izuzetno važan prostor, središte života zajednice – kaže naša sagovornica.  

Za posetioce će biti pripremljena i specifična izložba.

– Na njoj će moći da se vide najstariji primerci Kurana, islamska kaligrafija, fotografije znamenitih ličnosti, religijski rekviziti, ćilimi, komadi starog orijentalnog nameštaja, tradicionalna, verska odeća, fotografije starih tekija, džamija i hamama, kao i ukaz Mihaila Obrenovića o dopuštenju muslimanima da ispovedaju svoju veru. Većina artefakata je iz privatnih kolekcija i nije do sada mogla da se vidi.

Lejla Alomerović ističe za „Politiku” da muslimani Srbije, i pored dugogodišnjeg zalaganja i saradnje sa državom, još uvek nemaju svoj muzej kao ni groblje, zbog čega će se izložba nalaziti baš na ovom prostoru na kojem je sahranjen i nekadašnji dugogodišnji muftija beogradski Hamdija Jusufspahić.

Učešće u Noći muzeja jedan je od vidova njihove borbe za dolazak do izlagačkog prostora ali i način putem kojeg žele da islamsku kulturu, koja je neraskidivi deo našeg podneblja, približe sugrađanima.

– Za nas bi bilo veoma značajno da se razmotri ideja da se na delu grada o kojem razgovaramo, gde je i bio naš vakuf (dobro koje pripada zajednici) omogući podizanje muzeja, u kojem bismo mogli da čuvamo vredne predmete i baštinimo našu kulturu – zaključuje naš vodič, inače profesorka veronauke.