Obamin tango s Latinskom Amerikom

Kad je posle Kube, u martu na kraju leta, Barak Obama u čvrstom zagrljaju s argentinskom balerinom zaplesao tango, jasno je bilo da će simbolična estetika ove slike, taj spoj elegancije Vašingtona i Buenos Ajresa, obeležiti preokret u istoriji odnosa između severnog i južnog dela američkog kontinenta. Posle Havane, gde je naišao na kvrgav komunistički teren, i gde su sve oči bile uprte u rukovanje dvojice predsednika od kojih se jedan preziva Kastro, u Argentini je Obama sleteo na glatko tlo. Na zvaničnoj večeri kod novog proameričkog predsednika, izabranog malo pre toga na demokratskim izborima, rado se odvažio da po tom uglačanom parketu, u crnom odelu, zaigra argentinsku igru.

Videvši Obamu kako se snalazi s atraktivnom profesionalnom tangerkom, jedan deo Argentinaca bio je čak spreman da mu oprosti što je u prvu zvaničnu posetu došao baš na dan kada se obeležava četiri decenije od zloglasnog vojnog puča. U potonjoj diktaturi (1976–1983), izvedenoj i održavanoj uz pomoć Vašingtona, nestalo je bez traga 30.000 Argentinaca, osumnjičenih za neistomišljeništvo.

Na večeri u Buenos Ajresu, među tango plesačima, nije bilo vojničkih čizmi. Prodor Vašingtona u latinoamerički Pariz izveden je elegantno i demokratski.

Maurisio Makri, bivši gradonačelnik Buenos Ajresa, dočekao je Obamu kao velikog prijatelja, iako se govori da je ovaj bogati predsednik, potomak jedne od najimućnijih i najuticajnijih porodica u Argentini, u stvari prijatelj s Donaldom Trampom. Makri obećava raskid veza s levičarskim regionalnim trgovinskim i političkim organizacijama, uvođenje reda u finansije i brzo zbližavanje Argentine s Vašingtonom. Sve bi bilo u redu da većinu u argentinskom kongresu ne čine poslanici verni levičarskom režimu Kristine Kiršner i da nije bilo „Panamskih papira”. Zahvaljujući ovoj aferi, otkrilo se da novi predsednik drži 18 miliona dolara u američkim i švajcarskim bankama, a da je još poneko milionče zadržao za džeparac u poreskim rajevima na Bahamima. Počeli su protesti na kojima je Maurisio Makri nacrtan kao američki čovek, a na čelu mu se vijori gringo zastava. A u njegova obećanja da će okončati korupciju prethodne vlasti i da će uvesti red u finansije niko više ne veruje.

Latinoamerikanci su ubeđeni da je Vašington ponovo u pohodu na južni deo kontinenta na koji se ciklično vraćao tokom cele istorije Novog sveta. U vreme hladnog rata zavođene su krvave desničarske vojne diktature, u čijim je čistkama stradalo stanovništvo Čilea, Paragvaja, Brazila, Urugvaja, Argentine...

Tokom devedesetih godina prošlog veka i prve decenije ovog, SAD su zaokupljene dalekim regionima izgubile dominantan uticaj u Latinskoj Americi. To je dovelo do jačanja progresivnih i populističkih režima, koje podržava ogromna masa obespravljenog naroda. Prvi put u političkoj istoriji Latinske Amerike, jedan šef države je indijanskog porekla. Evo Morales, predsednik Bolivije, pripadnik je prekolumbijskog naroda Ajmara i uz njegovo vođstvo došlo je do velikog preporoda do tada potisnute i obespravljene civilizacije starosedelačkih naroda.

Odsutnost Amerike na južnom kontinentu iskoristile su Kina, Rusija, Južna Koreja i Turska da ojačaju svoje pozicije. Amerika je, po nepodeljenom mišljenju latinoamerikanista, rešila da se vrati u svoje zadnje dvorište kako bi obnovila političku hegemoniju u svetu i obezbedila sigurne izvore sirovina kojim obiluje južni deo kontinenta. Zonu slobodne trgovine dve Amerike (ALKA) uspeli su u međuvremenu da obore latinoamerički levičarski lideri Kristina Kiršner (Argentina), Ugo Čaves (Venecuela), Rafael Korea (Ekvador), Danijel Ortega (Nikaragva), Evo Morales (Bolivija), Hose Muhika (Urugvaj)...

Doskorašnjoj predsednici Brazila, Dilmi Rusef, zalomilo se da dva puta u životu bude žrtva domaćih pučeva podsticanih sa severa kontinenta. Kao gerilka bila je nekoliko nedelja mučena u kazamatima vojne hunte, ali nije odala nijednog od svojih drugara. Prva žena na mestu šefa države suspendovana je s tog mesta u vrlo komplikovanoj operaciji u koju je po svoj prilici umešan Vašington.

Tek je dve nedelje prošlo otkad je izvedena predstava opoziva brazilske predsednice, a već se pojavila gomila dokaza da je u najvećoj i ekonomski najjačoj zemlji Latinske Amerike u stvari izveden puč, kako bi na vlast došli muškarci u crnim odelima spremni da sprovode desničarski program oligarhije za kakav niko od njih nikad ne bi dobio demokratsku podršku naroda.

Uklanjanje Dilme Rusef s mesta predsednice omogućilo je novokomponovanoj vladi da uspori i obustavi istragu nad korumpiranim političarima. Protiv sedmorice ministara iz novog kabineta istraga sudskih organa upravo je bila ušla u završnu fazu: Postojali su dokazi za najkrupniju korupciju, primanje mita i lično bogaćenje, preko javnog naftnog preduzeća „Petrobras”. Iako je predsednica svrgnuta da bi se navodno ubrzala istraga oko najveće korupcionaško političke afere u istoriji Brazila, brzo se pokazalo da je u stvari njeno uklanjanje podržano od strane vojske, finansijskih centara moći i svih jačih institucija, uključujući i većine medija u rukama velikih biznismena.

Novi de fakto predsednik Mišel Temer, jedan od lidera partije desnog centra, dosadašnji potpredsednik, već više od deset godina je saradnik CIA, kako je nekoliko dana posle smene izvestio „Vikiliks”. Zajedno s američkim konzulima u Brazilu, još od 2006, kovao je plan kako da s vlasti smakne Radničku partiju, o čemu svedoče dve diplomatske depeše koje su iz američke ambasade u Braziliji u to vreme poslate u Vašington.

Novi predsednik je preko noći pokušao da ukine Ministarstvo kulture, a radi štednje je iz muške vlade izbacio Ministarstvo za rodnu ravnopravnost. Istovremeno se ubrzano poništavaju spoljnopolitička dostignuća Radničke partije. Regionalna saradnja i solidarnost s radničkim pokretima Južne Amerike se ukidaju. Nova de fakto vlada je preko tek postavljenog ministra spoljnih poslova, inače ogrezlog u korupciji, sklopila dogovor s proameričkim vlastima u Buenos Ajresu da „zajedno pomognu Venecueli” da izađe iz političke i ekonomske krize u kojoj se našla posle smrti Uga Čavesa.

Nekada predvodnica levičarskog pokreta u regionu, država s najvećim rezervama nafte na svetu danas je na ivici kolapsa. Trenutak je kao stvoren da Vašington i multinacionale ponovo osvoje bogata izvorišta nafte i da se ponište napori nepokornih čavista koji su od početka ovog veka, uz mnoge greške i spoticanja, izgradili državu veće socijalne pravde i jednakosti.

Samo dan posle svrgavanja Dilme Rusef, , senator Alojsio Nunes, jedan od glavnih saradnika novog predsednika Brazila, otputovao je u trodnevnu posetu Vašingtonu. Tamo se između ostalog sreo sa članovima lobističke firme „Stonbridž grup” koju vodi bivša američka državna sekretarka Madlen Olbrajt zajedno s bivšim američkim ambasadorom u Brazilu Tomasom Šenonom.

Na ovaj podatak ukazuje američki novinar i pravnik Glen Grinvald, na svom sajtu Intersept. To je isti onaj novinar, dobitnik Pulicerove nagrade, koji je prvi objavio u „Gardijanu” seriju tekstova s podacima (dobijenim od Eduarda Snoudena) o praksi američke obaveštajne službe da prisluškuje milione običnih građana i veliki broj šefova država. Snouden je preko Grinvalda prvi skrenuo pažnju na podatak da je američka služba imala uvid u telefonske razgovore i elektronsku prepisku Dilme Rusef. Zbog toga što Vašington nije razjasnio zašto su je prisluškivale američke službe, šefica Brazila odložila je zvaničnu državnu posetu SAD pre tri godine.

Šenon, bivši američki ambasador u Brazilu, bio je po navodima Vikiliksa umešan i u druge regionalne udare. Na sličan način kao u Brazilu, u Paragvaju je 2012. svrgnut levičarski predsednik Fernando Lugo, dok je u Hondurasu izvršena smena vlasti 2009.

I aktuelna američka ambasadorka u Braziliji ima iskustvo s državnim udarima u Južnoj Americi. Lilijana Ajalde (60) došla je u Braziliju neposredno pošto je otkrivena afera s prisluškivanjem Dilme Rusef, ali je prethodno bila ambasadorka u Paragvaju. Potpredsednik Paragvaja odlazio je u američku ambasadu u Asunsionu pre nego što je Fernando Lugo smenjen na veoma sličan način kao Dilma Rusef. Potpredsednik Dilme Rusef, Mišel Temer, posećivao je ambasadu, a njegovi izaslanici odlazili su u Vašington pre nego što je zbačena brazilska predsednica. Jedan od najpoznatijih latinoameričkih intelektualaca, teolog oslobođenja Leonardo Bof, skrenuo je pažnju na ulogu Vašingtona u parlamentarnom udaru u Brazilu, pre nekoliko dana na konferenciji u meksičkom gradu Gvadalahari.

Među nezavisnim latinoameričkim analitičarima američka ambasadorka u Brazilu Lilijana Ajalde stekla je reputaciju specijaliste za „mekane državne udare”. On se izvodi uz pomoć oligarha i potplaćenih političara iznutra, bez oružja i sivomaslinastih uniformi. Mekano, kao kad se pleše tango u Buenos Ajresu.