Obnovljena koalicija

Turski ekspremijer Davutoglu napravio je incident na otvaranju Ferhadije, zatim je biskup Komarica uporedio Banjaluku s Blajburgom, u tome ga je podržao Rijaset Islamske verske zajednice, pa je reis Kavazović Srbe nazvao Vlasima, potom je Izetbegović Srpsku prozvao kvazidržavom, pa se opet oglasio reis Kavazović i rekao: „RS nije nastala na sađenju ruža nego genocidu.”

Nije li ipak suviše za tako kratko vreme da bi bilo slučajno? Sve se to događa istovremeno s intenzivnom koordinacijom lidera Srpske i Srbije na stabilizaciji mira u BiH i regionu. S desne obale Drine, uprkos linču u Srebrenici, premijer Srbije je ugošćavao u Beogradu, a predsednik Nikolić trpeo otkazivanja posete Sarajevu. S leve obale pak otvaranje Ferhadije u Banjaluci bilo je na najvišem nivou, referendum o pravosuđu je odložen, Dodik je ublažio retoriku, a predstavnici SDS-a i PDP-a, u zajedničkim organima u Sarajevu, pokazali su toliku kooperativnost da im je ugrozila patriotski legitimitet uoči jesenjih lokalnih izbora. Zauzvrat, Srbi s obe obale iz muslimanskog Sarajeva bili su meta grubih antisrpskih provokacija. Zašto?

Kad se radi o Srbiji, jasno je da posle Hrvatske sada i bošnjačka Bosna koristi priliku da se istrese na „agresorskog suseda”, koji mora da ćuti, izvinjava se i oprašta. Čak i da, na kamen u glavu, uzvraća milionskim poklonom kako bi uspostavio dobrosusedske odnose. Brisel/Berlin ceni, međutim, mirotvorne napore i strpljenje Beograda, a posebno to što se premijer Vučić u svom evroentuzijazmu i merkelofiliji ne da omesti ni bezočnim reakcijama muslimanskog Sarajeva.

Kad se radi o Srpskoj, sve je komplikovanije i ozbiljnije jer se u antisrpskim ispadima u BiH obnavlja bošnjačko-hrvatska koalicija s početka devedesetih. Ono što je još opasnije po sudbinu Srpske i Srba, na čelu ove antisrpske kampanje ne nalaze se bošnjački i hrvatski politički prvaci. Oglasili su se, istina, i Bakir Izetbegović i Tomislav Karamarko, ali glavnu reč vode reis Kavazović i biskup Komarica. Poznato je da katolička hijerarhija presudno utiče na političko ponašanje Hrvata u BiH i da islam reguliše i sekularne elemente života vernika, a napreduje i Alijin životni projekat islamizacije Muslimana, još u kombinaciji sa mudžahedinima, vehabijama i povratnicima iz ID.

Obnova ratnog saveza „križa i polumjeseca” u BiH mogla se naslutiti na aprilskoj spektakularnoj proslavi 100 godina priznanja islama u Hrvatskoj. Tome je bila posvećena i vanredna sednica Sabora RH, a glavni gost bio je Tajip Erdogan, turski predsednik. U svim istupima, kako katoličkih tako i islamskih zvaničnika, insistiralo se da su „hrvatski muslimani” ne samo uvek bili lojalni građani nego i prvoborci za interese Hrvatske. Prećutno se podrazumevalo da je njihovo „bratstvo i jedinstvo” vrhunilo u NDH i da su muslimani kao „hrvatsko cvijeće” participirali u Pavelićevoj vladi, u ustaškim postrojbama i SS Handžar diviziji i da su dali veliki doprinos istrebljivanju i proterivanju Srba iz BiH. U svečanom obraćanju, reis Kavazović je, u ime obnovljenog savezništva, prećutao da je tokom hrvatsko-muslimanskih sukoba ratne 1993. bio zarobljen kao komandant jedinice „Hodže” i proveo više meseci u logoru HVO.

Versko-politički skup u Zagrebu pokazao je da su, po neprikosnovenoj direktivi Vatikana, zagrebačkog Kaptola i centrale HDZ-a, Hrvati u BiH i ove 2016. morali da se povuku iz borbe za obnovu „Herceg Bosne”. Amerikanci ne odustaju od Vašingtonskog sporazuma, ni Sveta stolica od Bosne Srebrene, a Hrvati i Nemci nisu uspeli u lobiranju u EU za treći entitet. „Hercegbosanci” će i dalje morati da ostanu u nedobrovoljnoj Federaciji BiH s Bošnjacima i da svoje probleme rešavaju u jedinstvenoj BiH na zajedničkom frontu protiv Srpske. Bio je to samo predtekst za kanonadu antisrpskih verbalnih ispada, u kojoj je podvala u obradi rezultata popisa stanovništva delovala kao logično finale.

Mimo obaveznog trojnog konsenzusa i međunarodnih standarda, direktor Agencije za popis Jukić najavio je, pod anonimnim (bošnjačko-inostranim) pritiskom iz Tužilaštva BiH, da će u rezultate popisa biti uključeno i stanovništvo koje već decenijama živi van zemlje. Tako će se ispostaviti da, recimo, u Brčkom, Doboju, Srebrenici itd. Bošnjaci predstavljaju većinu iako u znatnom procentu u zavičaju provedu svega nekoliko dana godišnje. Na osnovu takve statističke konstrukcije bila bi formirana predratna nacionalna struktura vlasti u opštinama, tempirana nekoliko meseci uoči lokalnih izbora. Slične posledice bi taj popisni zahvat mogao imati i u Federaciji BiH, ali Srbi koji više ne stanuju tamo ne samo da se ne popisuju u starom kraju nego se iz njega i dalje iseljavaju.

Čitav projekat ima za krajnji cilj da se statistički prikaže da je BiH i danas multikulti i nalik šarama leopardovog krzna, da se ne može deliti na teritorijlno-etničke entitete i kantone, da je, u stvari, jedinstvena, te da daljom revizijom Dejtona to treba i legalizovati. Svako zlo za poneko dobro! Čak i taktičnom Ivaniću u Predsedništvu BiH dara je prevršila meru, a negodovanje su najzad izrazili i predstavnici SDS-a u zajedničkim organima. Dobro pripremljena ujdurma mogla bi da se pokaže kao autogol.

Profesor univerziteta