Nebesko trčanje po brdovitom Balkanu

Oni ne idu utabanim stazama, uvek su između neba i zemlje i uživaju u lepotama svakog grebena i osvojenog vrha. Njihova pasija je skajraning, u prevodu nebesko trčanje, ekstremniji vid planinskog trčanja na ozbiljnim planinskim masivima do ili preko 2.000 metara nadmorske visine, gde uspon ne prelazi 30 odsto.

Od prošle godine Srbija ima i nacionalnu skajraning ligu, zahvaljujući grupi entuzijasta i ljubitelja prirode koji kroz udruženje nastoje da popularišu planinsko trčanje, a istovremeno promovišu planinski turizam u Srbiji i ruralna područja.

Na osnovu onoga što su imali prilike da vide protekle godine kažu da su uspeli i da su zahvaljujući skajraningu neke destinacije u našoj zemlji oživele.

– „Pokrećemo aktivni turizam i uvek ostavimo nešto za zajednicu: za tri godine smo markirali 170 kilometara staza na Staroj planini koje ostaju turistima. Takođe, pravimo dži-pi-es zapise, koje ljudi mogu da skinu sa našeg sajta i ubace u telefon da ne moraju da plate vodiča ako ponovo budu išli sami”, kaže Marko Nikolić, jedan od osnivača i direktor skajraning lige Srbije.

On ističe da je lako „navući” se na nebesko trčanje. Osim predivne i često netaknute prirode, zanimljivih lokacija i formata trka, zagarantovani su odlična zabava i druženje.

Premijerna trka u Srbiji održana je prošle godine na Avali. Posle pionirske 2015. u novu sezonu su ušli iskusniji. Prva od 11 trka u kalendaru odražana je na Kopaoniku, sa snežnom podlogom pod nogama.

Sledila su dva „vertikalna kilometra” u Kotoru i Trebinju (trke sa 1.000 metara ukupnog vertikalnog uspona preko različitog terena sa značajnim nagibom), potom Bobija, Zubin Potok i dobro poznati ultramaraton na Staroj planini, na tri distance.

Srbija je jedina eks-ju zemlja koja je punopravni član skajraning federacije.

U bazi naše asocijacije je više od 1.000 takmičara sa čitavog Balkana ali i drugih kontinenata. Na nekim trkama je bilo i po 12 nacija: učestvovali su takmičari iz Portugalije, Rusije, Finske, Slovačke…

Nikolić kaže da ih privlače divlji tereni Balkana, potpuno neotkriveni, koji nisu „uređeni” u duhu Alpa. – „Tamo su trke poput vašara. Prodaje se oprema i mnogo je ljudi. Kod nas je i dalje na trocifrenom broju, a poenta je uživanju”, ističe Nikolić.

Granice i lokalne tenzije u regionu nisu prepreka za planinare. U prvoj polovini jula su završili na Đeravici na Kosovu, zvanično najvišem vrhu Srbije. Ispelo se 30 ljudi, iz Amerike, Hrvatske i Srbije. Svi su se slikali sa našom zastavom, kaže Nikolić, vodič ove grupe i dodaje da nije bilo problema i da „znaju da ne priznajemo da je njihovo”.

Nekada prelaze na zvaničnim graničnim prelazima, a nekada se najave službama koje pošalju graničare da im pregledaju pasoše, što je, kažu, i komplikovano ali i zanimljivo.

Sledeći ispit trkače očekuje sredinom avgusta na Šar-planini, što je najviša trka regije.

Biće to drugi put od 1999. da jedna sportska organizacija iz Srbije organizuje trku u najjužnijoj srpskoj enklavi na Kosovu. Pri tom trka ima prekogranični karakter jer kreće iz Makedonije.