Julska egzibicija

Vlade još nema, a kad će, ne zna ni Đekna. Kažu da je politička ruža vetrova iznad Beograda. Sudaraju se hladan sibirski vetar i uragan sa Atlantika, El Ninjo i El Putinjo. A mi nemamo rakete za te oblake. I nećemo da pucamo u nebo, jer tamo stanujemo. Kojem ćemo se carstvu privoleti? Lazarevom nebeskom ili knjazmiloševskom ovozemaljskom, zavisi od mandatara. Dosad smo vešto plovili međunarodnim vodama, ali šta sa domaćim?

Bivši kancelar, sadašnji mandatar, a budući kancelar, stalno nam sugeriše da je ugrožen. Umesto 150 odsto podrške „pao” je na nešto više od pedeset. Ruši ga Brisel, ruši ga Vašington. Da bi odbranio sebe, svoje ljude i svoju politiku, organizovao je egzibišn u Progresu, a gde bi nego u Napretku. Izložbu koja bi se mogla opisati klasičnim uljem na platnu velikih dimenzija kako ranjenog lava opkoljavaju hijene. I to ne obične, nego one najopasnije – medijske. Neko bi rekao tako mu i treba kad je, između ostalog, zabranio i cenzuru. Ceo performans je ogromno ogledalo i pred njim pitanje: ogledalce, ogledalce, kaži mi ko je najružniji na svetu. Hijene, gospodaru, hijene.

Mada, ruku na srce, ima tamo pored dobrih tekstova i sofisticiranih karikatura i bljutavih stvari, nedostojnih čak i hijena.

U julu su se Tompsonove pesme orile „lijepom njihovom”, pa je i gospođa Kitarović zaboravila onaj divni ljubavni susret na mostu i poskakivala je na Tompsonovu muziku. A posebno na reči. Alojz Stepinac je rehabilitovan, pa su mnogi Hrvati pomislili da sada mogu slobodno da kolju po kućama. Mislim, onim preostalim srpskim. I opet se događa ono isto kao u Drugom svetskom ratu: i njihovi saveznici Nemci se gnušaju svojih malih saveznika. Zato, ovog leta, neću ići ni na kavu, ni na kahvu, nego na kafu, makar crnogorska bila.

Momentalno sam u Boki kotorskoj i svako jutro slušam srpska zvona na crnogorskim crkvama. Zvona koja neki ovdašnji doživljavaju kao zvučnu agresiju na suverenitet Crne Gore. Mislim, one Milove. Ja lično ih doživljavam kao (s)pokoj zajedničke nam duše, da budem patetičan.

Čujem da je u Srbiji meso poskupelo. Čudi me, imamo višak stoke, samo nam fale krave, ovce, svinje, koze... Uostalom, šta će nam meso? Veganova majka nije plakala.

A to što se ovog leta ubijamo na sve strane, neka, to nam je u tradiciji. Bolje nego da se ubijamo od dosade kao oni Švajcarci, što ne znaju šta je život. Ali, saznaće uskoro: reka izbeglica hrli ka njima, Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji... Biće gusto, Alaha mi.