Iznad svih podela – poštovanje sistema

Demokratija polako postaje omiljena igra u Srba. Evo, naime, već treću vladu menjamo izborima, dok smo u prošlosti veoma često bili skloni da raznorazne vlasti teramo motkama, ako nam se nije sviđalo kuda nas to vode naši glavari. No, Srbija se odavno umorila od raznoraznih revolucija i prevrata, pa je konačno shvatila da će do najboljeg rešenja doći tako što će vlast birati olovkama i listićima, uz mogućnost da je opet nanovo promeni, ako se pokaže da je izbor loš. Postupak Vojislava Koštunice za razrešenje političke krize u državi raspisivanjem novih parlamentarnih izbora nije bio jedini mogući, ali je jedini bio častan, pošten i legitiman, dok bi sve ostalo predstavljalo produžavanje agonije i mlaćenje prazne slame. Konačno smo se setili da „mandat treba vratiti narodu”, nakon što smo mnogo puta od naroda samo uzimali, ništa mu ne vraćajući.

No, raspisivanje parlamentarnih izbora u trenutku krize ima još jedan naročit značaj. Ono svedoči o visokoj demokratskoj svesti i odgovornosti političke elite, koja je shvatila da se državom ne može upravljati kao privatnim preduzećem i da je država nešto više od upravnih odbora i raznoraznih sinekura. Svašta se može prigovoriti političkoj eliti u Srbiji, ali joj se nakon subotnjeg „preloma” ne može prigovoriti da koči demokratske procese i od Srbije pravi Severnu Koreju. Na kraju krajeva, kada se više nisu mogli složiti ni u čemu, predsednik i premijer su se složili da treba izaći na birališta. Srpska politička elita je konačno shvatila da izbori nisu sredstvo slabljenja države, već sredstvo njenog jačanja, tako što će se na njima rešiti pitanje političkog legitimiteta, pa će onaj koji na izborima pobedi moći bez bilo kakvog zazora čvrsto da vodi državu i da donosi potrebne odluke. Stoga je i većina stranaka pozdravila raspisivanje parlamentarnih izbora, dok su jedino socijalisti, zabrinuti za sopstveni cenzus, ostali u staroj političkoj matrici tumačeći nam da izbori u trenutku krize moraju predstavljati potop za Srbiju. Možda za njih, ali ne i za Srbiju.

Naime, dobro organizovan, pošten i od svih priznat demokratski proces možda je jedina šansa da Srbija, duboko podeljena, izbegne svoju „ukrajinizaciju” ili „gruzinijaciju”, koje su nam se ionako često dešavale devedesetih godina, kada su se na ulicama u centru Beograda tukli mitingaši i kontramitingaši, sa transparentima i pištaljkama. Stabilan demokratski izborni proces, u kome će se građanima omogućiti da kažu koga i kako hoće, jedini je način da se politika zadrži u institucijama, ne prelivajući se na ulice, gde bi se „zapadni” i „istočni” Srbi tukli za tuđ račun, iz čega ne bi moglo proizići ništa dobroga za društvo i za državu. Srbija će se najbolje boriti za svoje državne interese, pa i za Kosmet, tako što će na predstojećim parlamentarnim izborima pokazati demokratsku zrelost uvećavajući veoma visok demokratski kredit kojim raspolažemo, a koji je zarađen na besprekorno održanim predsedničkim izborima, kao i na nekoliko poslednjih parlamentarnih izbornih ciklusa. Naravno, demokratija nam nije potreba samo da bismo se hvalili koliko smo tobož kulturni i napredni, već zbog državnog i institucionalnog jedinstva, kao i zbog toga da bismo demokratskim procesom, uz saradnju građana, došli do efikasnih i stabilnih političkih rešenja onih problema koji Srbiju u ovome momentu muče. Ko god da pobedi na predstojećim parlamentarnim izborima, „zapadnjaci” ili „istočnjaci”, preuzeće odgovornost za vođenje države, njene spoljne politike i ekonomije, a bilo ko od njih ko Srbiji ne donese vidljiv boljitak biće smenjen već na nekim sledećim izborima. Demokratski izbori su tako sredstvo „počišćavanja” političke elite i – ako nam je dozvoljeno da koristimo sportske metafore – selektiranja najboljih „igrača” koji će državi donositi političke pobede. U protivnom biće nezadovoljni navijači, odnosno prosti građani, a naš „politički fudbal” biće sličan onom realnom koji trenutno grca u problemima i sa blokiranim institucijama, gde se još samo po ulicama jure raznorazni klanovi.

istraživač-saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu