Manjak psihoterapeuta – višak mentalnih problema

Po evidenciji Saveza društava psihoterapeuta Srbije, u našoj zemlji sa sertifikatom radi svega njih 500. Zakon o psihoterapiji koji bi definisao standarde struke i regulisao položaj psihoterapije u sistemu zdravstvene zaštite još nije donet. Stručnjacima iz ove oblasti u zdravstvenim ustanovama priznaje se samo diploma iz psihologije ili specijalizacija iz psihijatrije na Medicinskom fakultetu, a ne i edukacija iz psihoterapije.

– Manjku terapeuta kumuje i činjenica da edukacija iz psihoterapije neretko traje i po deset godina. Osim toga, veoma je i skupa, jer podrazumeva sticanje znanja i kod inostranih profesora, prisustvovanje brojnim strukovnim kongresima – kaže dr Zoran Milivojević, predsednik Saveza društava psihoterapeuta Srbije i predsednik Šestog kongresa psihoterapeuta Srbije, koji se upravo održava u Beogradu.

Privatna psihoterapija je dostupna malom broju osoba u našoj zemlji, zbog čega je, navodi Milivojević, na Kongresu psihoterapeuta pre tri godine doneta deklaracija da pravo na psihoterapiju mora da bude deo zdravstvenog sistema.

Međutim, liste čekanja na psihoterapiju u državnim zdravstvenim ustanovama su besmisleno dugačke, a zbog sistemske potcenjenosti znatan broj psihoterapeuta prelazi u privatnu praksu.

– Naš cilj jeste da se psihoterapija prizna kao posebna profesija i da se osnuje komora psihoterapeuta koja bi izdavala, ali i oduzimala licence onima koji se ogreše o etičke principe struke. Svesni smo da se danas mnogi neosnovano predstavljaju kao psihoterapeuti, što ostavlja širok prostor za zloupotrebu klijenata. Zbog toga smo veoma motivisani da istrajemo u zahtevu da se ova oblast uredi u skladu sa međunarodnim standardima i našom socijalnom realnošću. U svetu je definisana minimalna cena psihoterapijske seanse, što kod nas nije slučaj, a smatramo da i Ministarstvo rada i Ministarstvo zdravlja mogu da donesu pravilnike kojima bi se regulisao rad psihoterapeuta u okviru zdravstvenih ustanova – ističe dr Milivojević.