Мањак психотерапеута – вишак менталних проблема

По евиденцији Савеза друштава психотерапеута Србије, у нашој земљи са сертификатом ради свега њих 500. Закон о психотерапији који би дефинисао стандарде струке и регулисао положај психотерапије у систему здравствене заштите још није донет. Стручњацима из ове области у здравственим установама признаје се само диплома из психологије или специјализација из психијатрије на Медицинском факултету, а не и едукација из психотерапије.

– Мањку терапеута кумује и чињеница да едукација из психотерапије неретко траје и по десет година. Осим тога, веома је и скупа, јер подразумева стицање знања и код иностраних професора, присуствовање бројним струковним конгресима – каже др Зоран Миливојевић, председник Савеза друштава психотерапеута Србије и председник Шестог конгреса психотерапеута Србије, који се управо одржава у Београду.

Приватна психотерапија је доступна малом броју особа у нашој земљи, због чега је, наводи Миливојевић, на Конгресу психотерапеута пре три године донета декларација да право на психотерапију мора да буде део здравственог система.

Међутим, листе чекања на психотерапију у државним здравственим установама су бесмислено дугачке, а због системске потцењености знатан број психотерапеута прелази у приватну праксу.

– Наш циљ јесте да се психотерапија призна као посебна професија и да се оснује комора психотерапеута која би издавала, али и одузимала лиценце онима који се огреше о етичке принципе струке. Свесни смо да се данас многи неосновано представљају као психотерапеути, што оставља широк простор за злоупотребу клијената. Због тога смо веома мотивисани да истрајемо у захтеву да се ова област уреди у складу са међународним стандардима и нашом социјалном реалношћу. У свету је дефинисана минимална цена психотерапијске сеансе, што код нас није случај, а сматрамо да и Министарство рада и Министарство здравља могу да донесу правилнике којима би се регулисао рад психотерапеута у оквиру здравствених установа – истиче др Миливојевић.