Život u Sarajevu pred holokaust

Užice – Kad se razvije saradnja istorijskih arhiva iz dva grada u susednim državama, onda je moguće da i knjiga napisana na retkom jevrejsko-španskom jeziku, govoru Jevreja Sefarda, stigne pred naše čitaoce. Dogodilo se to ovih dana u Užicu, u okviru pratećeg programa pozorišnog festivala regiona. Zahvaljujući deceniju dugoj saradnji arhiva Sarajeva i Užica, u užičkom čitalištu predstavljen je prvi tom rukopisa Laure Papo Bohorete, pisanih pred Drugi svetski rat, u gradu na Miljacki, na ovom sefardskom jeziku.

 Otvorile su se čitaocima stranice o životu Sefarda na balkanskim prostorima, koje je pisala Laura Papo Bohoreta (1891–1942), kći skromnog sarajevskog trgovca Jude Leona Levija. Bila je spisateljica, prevodilac, prva sefardska feministkinja, sakupljačica usmene tradicije Sefarda. Prevodila je francuske pesnike, a stvarala poeziju i prozu na jevrejsko-španskom jeziku. Popularnost je doživela tridesetih godina pišući dramske tekstove za predstave radničkog društva „Matatja”: jednočinke „Avia da ser” (Bilo jednom), „La pasensja vale mućo”(Strpljenje mnogo vredi), „Tiempos pasados”(Prošla vremena) i druge. Na početku holokausta u Drugom svetskom ratu, navodi Vikipedija, oba Laurina sina ustaše su odvele u logor Jasenovac. Skrhana bolom, Laura se razbolela i umrla u sarajevskoj bolnici 1942. ne znajući da su joj ustaše ubile sinove već na putu prema Jasenovcu.

 Njeni rukopisi dugo su stajali zaboravljeni u nekom od depoa sarajevskog arhiva, a pre godinu dana izneti pred javnost i u knjigu pretočeni.

 – Fond Laure Papo Bohoreta otkupljen je 1961. godine od njene sestre iz Beograda. Prvi tom tih rukopisa na jevrejsko-španskom jeziku štampali smo prošle godine u saradnji sa ambasadom Španije i sarajevskim Filozofskim fakultetom. Ovi radovi su zanimljivo književno i istorijsko svedočanstvo o prvim decenijama 20. veka u Sarajevu – rekao je na užičkoj promociji direktor Historijskog arhiva Sarajeva, Fuad Ohranović, navodeći da se preko 11.000 metara arhivske građe čuva u tom arhivu, s dokumentima od osmanskog vremena do danas.

 Po rečima Sejdalije Gušića, koji je pre Ohranovića bio direktor ovog arhiva, ideja projekta jeste da se animira kulturna javnost za ozbiljnije bavljenje jevrejsko-španskim jezikom.

– Objavljen je prvi tom Laurinih rukopisa, planiramo tri knjige, a nadam se da će one biti i prevedene za širu čitalačku publiku – kazao je Gušić.

O delima Laure Papo Bohoreta na promociji je govorio i Užičanin Stevan Milovanović, jedan od retkih poznavalaca ovog jezika. Po njegovim rečima, jezik kojim je pisala Laura u osnovi ima srednjovekovni španski iz 15. veka (pre Servantesa), koji je na Balkanu pretrpeo promene i pomešao se na prvom mestu s turskim, kao i srpskim, nemačkim, francuskim jezikom.

– Delo Bohorete je folklornog karaktera, ona je stvarala s ciljem da utiče na publiku, edukuje sefardsku omladinu koja je u njeno vreme počela da zaboravlja svoj maternji jezik. Laurine misli su da je najbolje živeti u sadašnjosti, ne u prošlim vremenima, niti trčati u neizvesnu budućnost – naveo je Milovanović.

Po rečima direktora užičkog arhiva Željka Markovića, ova promocija čin je predstavljanja kulture BiH na ovogodišnjem pozorišnom festivalu „Bez prevoda”.