Erdogan: Svet je veći od pet stalnih članova SB

U Ankari kritikuju Ujedinjene nacije zbog neefikasnosti u radu i jalovog „nadmudrivanja” velikih sila na Ist riveru, što potvrđuju neuspeli pokušaji da se reši kriza u Siriji, Iraku i na podeljenom Kipru kao i palestinsko pitanje koje je decenijama na dnevnom redu. Na udaru su pre svih pet stalnih članova Saveta bezbednosti koji imaju pravo veta i praktično crtaju i prekrajaju mapu globusa, dok druge zemlje upadaju u igru i najčešće samo statiraju.

„Svet je veći od pet zemalja (stalnih članova Saveta bezbednosti). To je nepravedan sistem. Neophodna je sveobuhvatna reforma UN kako bi Savet bezbednosti ubuduće bio demokratskiji, pravedniji, transparentniji i efikasniji i sa adekvatnom zastupljenošću svih delova sveta”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan koji se od dolaska na čelo Turske zalaže za reformu svetske organizacije.

U SB pravo veta imaju pet zemalja: SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina. One su stalni članovi tog tela, dok se druge države smenjuju. Predsednik Erdogan ukazuje na manjkavosti tog sistema koji funkcioniše već sedam decenija: Status stalnog člana u „svetskoj vladi” u Njujorku nema nijedna od 57 islamskih država u kojima na planeti živi milijardu i 600 miliona muslimana. Kao argument da je svet veći od pet zemalja, Erdogan navodi i Afrički kontinent koji nema svog predstavnika sa pravom veta u tom telu UN iako se radi o 50 država i više od milijardu ljudi.

Prema pobornicima reformi Ujedinjenih nacija broj stalnih članova SB trebalo bi povećati, pri čemu se mora voditi računa o ravnopravnoj regionalnoj zastupljenosti. Predsednik Turske nije usamljen u svetu kada kritikuje „nefer” predstavljanje u Savetu bezbednosti. Dok Zapad u tom telu ima tri stalna predstavnika, Afrika nema nijednog, istakao je na nedavnom zasedanju Generalne skupštine UN predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, preneli su istanbulski mediji. „Ukoliko Savet bezbednosti ne bude istinski reformisan, afričke zemlje bi mogle da napuste Ujedinjene nacije”, rekao je on i najavio da će u tom slučaju za godinu dana biti stvorena organizacija koja bi bila protivteža UN. On je izrazio nadu da će reforme svetske organizacije podržati i Rusija i Kina kako bi se okončala dominacija Zapada na Ist riveru. Za promene se već duže vreme zalaže i Nju Delhi.

Inicijative o reformisanju svetske organizacije nisu novijeg datuma: o tome se povremeno razgovara već decenijama, ali dosad je to bilo i ostalo mrtvo slovo na papiru. Predsednik najmnogoljudnije islamske zemlje Indonezije Sukarno je još krajem šezdesetih godina prošlog veka predlagao da se formira alternativna svetska organizacija, ali se na tome sve završilo. I bivši generalni sekretar UN Kofi Anan je 1997. godine, kada je stupio na tu dužnost, pokušao da sprovede reforme ali nije uspeo da obezbedi istinsku podršku stalnih članova Saveta bezbednosti. Sada se sa interesovanjem očekuje kako će na ove inicijative reagovati novi lider svetske organizacije Antonio Guteres, koji u Njujorku treba da se ustoliči od nove godine.

Potrebe za reformama Ujedinjenih nacija nesumnjivo postoje jer je mnoge mehanizme njihovog rada i odlučivanja pregazilo vreme od 1945. godine kada su udareni temelji svetske organizacije. Dosad je oko toga, međutim, bilo nemogućno postići pravni i politički kompromis pre svega pet velikih, pogotovo što je svet i dalje u dubokom previranju. Strahuje se da bi bilo kakve promene u SB UN mogle da izazovu još veći poremećaj u sadašnjoj kakvoj-takvoj  ravnoteži odnosa snaga na međunarodnoj pozornici pogotovo što se svet ponovo suočava sa sukobima i oživljavanjem „hladnog rata” za koji se na trenutak naivno bilo poverovalo da je posle raspada Sovjetskog Saveza i ujedinjenja dve Nemačke zauvek otišao u istoriju.

Sada se, i pored više inicijativa, ne vidi pravo rešenje, i to pitanje se očigledno svesno gura na sporedan kolosek. Strahuje se da bi pokušaj  reorganizacije Saveta bezbednosti zapravo mogao da dovede do još veće konfuzije, do pogoršanja odnosa na Ist riveru, odnosno u svetu. Ako bi Afrički kontinent dobio status stalnog člana SB – što bi bilo pravedno – odmah bi nametnulo pitanje: a zašto ne i Latinska Amerika? Po istoj logici stalnu fotelju u Njujorku mogle bi da traže i velike zemlje: Indija, Brazil, Japan i Nemačka koje uplaćuju ogromna sredstva za funkcionisanje svetske organizacije. Slična inicijativa može da se čuje i u Arapskoj ligi koja okuplja 22 države Bliskog istoka i severne Afrike.