Nepatriotska čokoladica

„U kakvoj mi to državi živimo”, zapitala su ovih dana dvojica Hrvata. Jedan od njih, istoričar Hrvoje Klasić ne verujući da sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata neko može da u Jasenovcu postavi tablu sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni” i da, što je možda još i gore, vlast ne sme da je skine, već pokušava da opere obraz tražeći tobože „sistemsko rešenje” kojim bi se regulisala upotreba ustaškog pozdrava.

Drugi, roditelj jednog dubrovačkog osnovca, kada mu je sin došao kući sa paketićem u kome je pored slike Kolinde Grabar Kitarović bila i „sporna” srpska čokoladica proizvedena u subotičkom „Pioniru”. Dodatnu težinu u slučaju „čokoladica” dala je činjenica da je ovaj slatkiš podeljen baš na Dan dubrovačkih branitelja.

Ustaška tabla „krasi” vrtić u Jasenovcu, u neposrednoj blizini zloglasnog logora, već punih mesec dana. Za sve to vreme hrvatska predsednica, i pored velike javne polemike, nije smatrala nužnim da se oglasi što je moglo i da se protumači kao znak odobravanja.

Srpska čokoladica je, međutim, zavredila brzu predsedničku reakciju. Uz izvinjenje što se u paketu „punom hrvatskih proizvoda” našla i „sporna” čokolada i obećanje da se to „neće više dogoditi”, Grabar Kitarović je ipak našla i jednu „olakšavajuću” okolnost – čokolada je pakovana u Vukovaru! Potresenim roditeljima predsednica će, kako je najavila, poslati hrvatske proizvode. Da li će u paketiću biti ponovo i njena slika nije spominjala.

Dakle, ovaj „problem” je brzopotezno rešen. A kada će biti rešen drugi spomenuti problem? Na to pitanje danas u Hrvatskoj niko ne zna da odgovori. Za sada, imamo samo najavu premijera Andreja Plenkovića da će formirati posebnu komisiju koja treba da „iznađe rešenje za simbole totalitarnih režima, pa i ustaškog pokliča”.

I dok je vrh hrvatske države u potrazi za „sistemskim rešenjem” za tablu sa ustaškim natpisom, „sistemsko rešenje” za srpske proizvode odavno je nađeno – na tamošnjem tržištu ima ih u tragovima baš kao i srpskih kompanija koje posluju u ovoj zemlji.

Ono pitanje s početka teksta – u kakvoj državi Hrvati danas žive – zaista je na mestu. Da li je to zemlja u kojoj je više onih koji će to pitanje postaviti iz istih razloga kao i istoričar Klasić ili je, pak, više onih koji će zabrinuto konstatovati da u Hrvatskoj ima i nečeg iz Srbije?

I, na kraju, teško se može i zamisliti da bi neki srpski roditelj kome je, recimo predsednik poklonio paketić u kome se našla i „Krašova” čokoladica toliko bio sablažnjen. Možda bi, pre, takvu reakciju moglo da izazove eventualno poklanjanje predsednikove slike (ko god on bio). Za hrvatske roditelje ovaj gest njihove predsednice nije bio nimalo neprimeren. A možda i zato što ga je zasenila srpska čokoladica.