Dobro ukrčkana knjiga

Ako neko naivan ili zlonameran pomisli da je pisanje kuvara lakrdija, sigurno će ga razuveriti podatak da su, posle Biblije, kulinarski priručnici najčitanije štivo svuda pod kapom nebeskom. Jer, iako se zna da su Stari i Novi zavet izvrsna hrana za dušu, blagovremeno je procenjeno da ponekad valja misliti i na telo. Igor Mandić, pisac, polemičar i uživalac blagoutrobija, onomad je, u intervjuu datom Draganu Vukićeviću, novinaru iz Kraljeva, rekao da će sebe smatrati dovršenim piscem tek kada – napiše kuvar.

Eto zašto je posle sijaset reportaža, putopisa, priča, romana, drama i scenarija koje je ispisao kao novinar „Politike”, Slobodan Stojićević svoj rad krunisao objavivši i jedan – kuvar. Nesvakidašnji, ali ipak kuvar. Reč je o priručniku za kuvanje i srpski jezik napisanom po meri generacija što su stasale na čudesima informatike i ostalim što nam je promenilo život i običaje, pa kao da je namenjen onima koji bolje barataju kompjuterom nego varjačom. Zato se ovaj kuvar preporučuje kao pouzdan lek, starijima protiv zaborava, mlađima protiv bezličnosti, dok je onima što bdiju nad jezikom samo melem za dušu.

U njemu je sabrao 66 recepata za stara jela koja su neumitno nestala sa naših trpeza, ali svedenih na tvit, što će reći da je za svaki upotrebio po 140 slovnih znakova! Doktorski. „Garnirao” ih je s devet divnih priča i rečnikom manje poznatih, ili pre zaboravljenih srpskih reči i izraza. I sve ćirilicom, da i nju, ako uzmogne, spase od zaborava (beznadežno ožalošćen zlehudom sudbinom srpske latinice, koju su nove tehnologije „ošišale” za kvačice nad slovima).

– Formu tvita nisam sam smislio – priznaje pošteno. – Još pre šest godina u „Njujork tajmsu” ugledao sam vest da je objavljena knjiga najkraćih recepata na svetu, a svaki je imao do 140 slovnih znakova, zajedno sa razmacima, ne računajući naslov. Taman koliko ih imaju poruke na „Tviteru”. Ova knjiga, međutim, mnogo je bogatija: ima priče, preporuku muzičkih dela za slušanje dok se jela pripremaju ili jedu, esej o nestajanju osobenosti naroda, Rečnik manje poznatih reči...

Otkuda rečnik u kuvaru? Zato, odgovara izokola, što je, uz stara jela, zaboravljen i srpski jezik, pa mladi danas u svakodnevnom govoru koriste od petsto do hiljadu reči, od kojih su znatan deo tuđice.

Moglo bi se reći da su to stara jela u novoj oblandi, ili tako nekako?

– Namera mi je bila da, kao gorki lek u šarenu pilulu, upakujem stara jela i ponudim ih kroz ovovremenu mrežu kojom se mladi pretežno povezuju – objasnio je pisac. – Tako ću mladež namamiti da proguta i ono što možda ne bi, pa da potom prosude da li im se sviđa. Zbog toga je umesto predgovora pesma, da uputi, a njen poslednji stih glasi „Moje srce jako želi ono što su preci jeli”.

I na kraju, otkud dva inicijala u potpisu? U prethodnim knjigama nije ih bilo.

– Nismo samonikli, kako bi moglo izgledati sudeći po većini potpisa javnih ličnosti, ali i mnogih drugih. Nekada se u potpisu obavezno stavljao inicijal oca. Ja sam dodao i majčin.

Ovaj kuvar posvetio je svojoj majci Jeli, ilustracijama ga je ukrasio akademski slikar Kosta Milovanović, izuzetan dizajn delo je Aleksandra Pribićevića, a izdao ga je „Službeni glasnik”.

Prva promocija u Obrenovcu

U utorak, 13. decembra, u 19 sati, u Biblioteci „Vlada Aksentijević” u Obrenovcu predstaviće se knjiga „Prvi srpski tvit kuvar” Slobodana J. Ž. Stojićevića. O knjizi će govoriti Radovan Beli Marković, pisac, i Jovo Vukelić, urednik u „Službenom glasniku”.