Majka, literatura, vera

Književnost je tiha umetnost, pisci pišu u tišini, ponavlja Ivana Dimić usred buke oko dodele Ninove nagrade, koja uspeva da podigne čaršiju na noge u vremenu kada više niko ne obraća pažnju na pisce.

Žiri je, donekle neočekivano, nagradio njen prvi roman, Arzamas. Njena književna produkcija dosad je obuhvatala knjige kratkih priča, dramske tekstove i prevode.

– Shvatila sam koliko je zgodno što imam šezdeset godina. Da mi je neko dao pohvalu poput ove s dvadeset godina, poludela bih. Kad nemate instrumente da se branite, ne stojite čvrsto. Uspeh može mnogo više da rasturi čoveka nego neuspeh. Gledala sam kako se to dešava, zato sam se krila, vrlo pomno – kaže Ivana Dimić, koja je veći deo života provela u pozorištu kao dramaturg.

Ana Otašević

MONTENEGRINGO

Viralni Njegoš

Ni kriv ni dužan Njegoš je postao top tema društvenih mreža, a dobro je poznato da „ko na vrhu njuz fida ak’ i malo stoji, vidljiv je više nego svi ostali” 

Donedavno je bilo nezamislivo da na društvenim mrežama Njegoš bude glavna tema, a naročito nestvarno bi zvučala situacija u kojoj se pored njegovog imena nalazi strelica sa natpisom „trending”, uperena uvis. Dogodilo se ono što niko nije očekivao. Baš kao kad su umrli Koen, Princ i Bouvi, Njegoš je postao goruća tema iako nije stradao tih dana.

Đuro Radosavović

Da li možemo da se nazovemo naslednicima Svetog Save

Kakvi smo mi, ljudi, danas u ovom smutnom vremenu? Da li svečane akademije, uvek slični recitali i priredbe, to intenzivno jednomgodišnje sećanje predstavlja našu jedinu vezu sa onim koji nas je učinio važnim delom hrišćanske civilizacije

U jednoj pesmi Jovana Dučića čovek se obraća Bogu: „Jesmo li kao u iskonske sate, nalik na Tvoje obličje danas?”

Sumorna svakodnevica ovih zimskih dana obeleženih tradicionalnim svetosavskim proslavama nekako i sama nameće ovo pitanje. Ono bi, međutim, sada trebalo da bude upućeno Svetom Savi, najvećem srpskom svetitelju, za čiji lik i delo često kažemo da se nalazi u temeljima srpske kulture. Često to govorimo, iako tu kulturu, činjenica je, odavno više ne živimo.

Aleksandra Pavićević

Gde smo mi na međunarodnoj sceni

Izostanak strateški promišljenog učešća na svetskim kulturnim manifestacijama posebno je uočljiv u kontekstu sve razvijenijeg tržišta „ijenala” na kojima Srbija nije institucionalno prisutna. O tome svedoči i ideja o prodaji nasleđenog jugoslovenskog paviljona u Veneciji

Gotovo u isto vreme kada i 15. bijenale u Veneciji, u Milanu je nakon dvadesetogodišnje pauze održano 21. trijenale arhitekture (od aprila do septembra prošle godine).

Pored duge tradicije Trijenala u Milanu (1928–1996), njegov internacionalni značaj je ipak ostao u senci Venecije. Danas, u svetu postoji oko 250 trijenala, bijenala i salona, što ukazuje na veliku konkurenciju i prezasićenost ovakvih smotri, koje slede logiku slobodnog tržišta i podsticaja kompetitivnosti i konzumerizacije umetnosti.

Dalia Dukanac

Odjeci i odrazi: Vladimir Stojnić

Da li zaista može na pravi način da se ponovi, pojača, re-generiše ono što je nekada postojalo?

Naslov za sada poslednje zbirke pesama Vladimira Stojnića (1980) Reverb (2015) traži dodatno pojašnjenje, čak i ako mislimo da ga razumemo.

Reč je o pojmu iz akustike (reverberacija), koji znači odjekivanje zvuka u zatvorenom prostoru i nakon što se proizvodnja zvuka završila.

U nekom drugom vremenu, mnogo pre distorzija, odnosno u grčkoj mitologiji, postoji priča o nimfi Eho, koja je pomagala vrhovnom bogu u njegovim preljubničkim poduhvatima, pa ju je njegova srdita žena kaznila ograničivši joj moć govora.

Eho nije mogla nikada da progovori prva, mogla je da ponavlja samo poslednje reči sagovornika i zato nesrećnica nije mogla da razgovara sa svojom velikom ljubavlju Narcisom.

Znamo kako se završilo. Pesniku nije mnogo lakše, Reverb je uporno pisanje posle događaja.

Dragana Stolić