Proćeraše Vuka

Ako još ko veruje u predrasudu da su Crnogorci lenji, evo mu odbornika Skupštine opštine Cetinje kao „svijetlog” primera da nije tako! Sedam dana u nedelji, godinama već, vredno rade ove podlovćenske „pčele” na rasrbljivanju Crne Gore.

Kako jedan posao završe, tako se odnekud javi ambrozija srpstva, pa ’ajde, opet, sve nanovo. Ukrug...

Evo su, krajem minule nedelje, Ulicu Vuka Karadžića preimenovali u Islandsku. Nekakva nevladina organizacija „Društvo prijatelja Islanda” predložila je, a „pčelice” prihvatile inicijativu da se bratskoj državi, koja je prva priznala nezavisnost Crne Gore (od sebe same), ukaže dužna počast! Red je red! Sreća samo da nije Obala Slonovače pretekla Island, bilo bi baš nezgodno...

Elem, kako su sve druge ulice zauzete zaslužnijima od Vuka, reformator je izvukao najmanju slamku i sa sve fesićem najuren je iz grada u kojem je bio čest i drag gost vladike Rada iliti Njegoša.

Iz grada u kojem je zajedno s vladikom stvarao. Iz grada koji je iskreno voleo i s velikom ljubavlju pisao o njemu. Na kraju krajeva, iz grada u čijoj su okolini i njegovi koreni...

Džaba! Zaludu! Odbornička većina je na čistom Vukovom jeziku saopštila odluku da za Vuka i njegove jezičke smicalice na Cetinju više nema mesta. Ako treba govoriće i islandskim jezikom dok im Jevrem Brković, novi mesija i reformator, još malo ne uobliči „maternji” govor i pismo.

Zvučaće, doduše, on i tada kao srpski, ali će biti daleko evropejskiji i otvoreniji za korekciju, po potrebi. Kako koja država dođe na red da joj zahvale tako će po reč iz njenog jezika „implementirati” u svoj –cetinjski esperanto!

Ruku na srce, nije ova odluka vlasti „Milograda” ni neočekivana, niti najčudnija do sada. Tek jedna u nizu, a bilo ih je – mašala...

Za šalterom cetinjske policijske stanice, onako, s nogu, registrovana je kanonski nepriznata „Crnogorska pravoslavna crkva” (CPC). Ne bih da bogohulim, ali po toj logici mu prva bogomolja nekako dođe zgrada SUP-a?!

Zatim, na Cetinju je ispravljena „vjekovna nepravda” i jednostavnim natapanjem štambilja u mastilo istoj toj CPC su vraćeni verski objekti i imanja, vekovnom pravdom, u vlasništvu Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve.

Zatim, na Cetinju je Dukljanska akademija nauka i umjetnosti (DANU), na čelu s pomenutim lingvističkim guruom Brkovićem, leđima okrenuta Jezerskom vrhu Lovćena (na kojem vladika počiva) započela proces masovne hipnoze i regresije svesti stanovništva. Sve do vremena kada su te krajeve naseljavale amebe i kada je, prema istraživanjima DANU, počela „njiova” istorija, jezik i pamćenje, bezgrešno začeti bez prizvuka srpskog u sebi.

Elem, prateći genezu nije teško predvideti sledeći potez cetinjskih otaca: bratimljenje s Prištinom, zašto da ne?! Tačijevo sokače, baš slatko zvuči.

Još samo da im nije nas, tvrdoglavih brđana uz čije čuke hipnoza ne stiže i pradedovskih nam kuća u kojima se govori srpski...